Izvor: Politika, 23.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon urušava penzije
Penzioneri traže da se usklađivanje penzija trajno reši, napominjući da su ovako kako je sada – stalno na gubitku
Loše zamišljen i pod pritiscima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda svojevremeno donesen, Zakon o penzijama nastavio je i ovih dana da nervira milionsku penzionersku populaciju u Srbiji. Iz meseca u mesec, naime, iznosi na njihovim čekovima sve su skromniji. Iako smo tek prošli polovinu godine, penzije su do sada pale na oko 53 odsto prosečne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plate, s tendencijom daljeg obezvređivanja. Statistika, naime, ukazuje da će sa aktuelnom američkom formulom obračuna prinadležnosti, koja nalaže da se penzije usklađuju dva puta godišnje i to samo najvećim delom s troškovima života, već u decembru pasti na oko 43,5 odsto prosečne zarade.
Zanimljivo je da, pri tom, isti zakon nalaže da penzije ne smeju ići ispod 60 odsto od prosečne zarade, kao i da najniže penzije u zaradi ne mogu biti ispod 20 odsto, što se, međutim, dogodilo još na početku ove godine, kada je prosečni penzioner kući nosio po 14.287 dinara, a republički prosek bio 25.000 dinara.
Zato najave Rasima Ljajića, ministra za rad, da će do izmene u obračunu penzija sasvim sigurno doći i jesu jedina slamka spasa za ovu najbrojniju populaciju. Kako će, međutim, tačno izgledati nova formula zavisiće od ekonomskih mogućnosti države, odnosno novca u budžetu, budući da se penzije i dalje najvećim delom finansiraju upravo iz državne kase.
Ono na šta penzioneri u ovom času, dok se radi na izmeni postojećeg zakona, apeluju jeste da im se pravo na vanredno usklađivanje penzija ne oročava samo do 2008. godine, već da postane trajno, jer će u suprotnom iznos na čeku i u bukvalnom smislu postati socijalna kategorija. A ne zarađeno i unapred finansijski pokriveno pravo na penziju.
Milan Nenadić, član Upravnog odbora Fonda PIO zaposlenih, naglašava da u predlogu sadašnjeg zakona uopšte nije bilo predviđeno nikakvo vanredno usklađivanje penzija, već da je ta odredba "izgurana na mišiće" kroz amandmane u Skupštini.
– Sreća te su pojedinci koji su odlučivali o tome shvatili da će penzije u suprotnom biti potpuno obezvređene, pa je ova dopuna zakona prihvaćena. Inače, bilo bi još teže. Nevolja je, međutim, što je zakonodavac ovu meru oročio samo na tri godine, dakle do 2008. godine. To znači da će, ukoliko se postojeća formula za obračun penzija ne izmeni, posle 2008. penzioneri još teže živeti, jer se penzije uopšte neće povećavati – ističe Nenadić.
To potvrđuje i statistika prema kojoj će s ovakvom formulom, 2008. penzija u prosečnoj zaradi učestvovati s 49 odsto, u 2009. 42,7, a u 2010. sa svega 36,14 procenata.
Nenadić, međutim, naglašava da je i vanredno usklađivanje polovično rešenje za penzionere. Kad, naime, dođe taj 1. januar prinadležnosti se usklađuju s prosekom iz prethodne godine, tako da će i po Novoj godini najstariji opet biti na gubitku. Njihove penzije će vrlo brzo nakon vanrednog usklađivanja opet pasti ispod zakonom propisanih 60 odsto, a već u martu će se dodatno srozati na oko 53 odsto, koliko iznose danas.
Upitan da prokomentariše šta bi bilo da država nije učinila ovakvu "uslugu" penzionerima, Nenadić objašnjava da bi u tom slučaju penzije bile još niže, a koliko je zakonodavac omašio kada je pisao zakon potvrda je i to što su penzijski čekovi samo godinu dana od početka primene zakona toliko drastično smanjeni.
Nenadić kaže da jedini spas vidi u tome da penzije ubuduće mnogo brže prate zarade kako se među penzionerskom populacijom ne bi povećavao krug socijalno ugroženih kojih već sada, što je potvrdio i Rasim Ljajić, ima oko 400.000, budući da upravo toliko njih prima penziju manju od 8.000 dinara. Nenadić dodaje da ni vanredno usklađivanje penzija na tri ili šest meseci ne bi bilo veliko opterećenje za budžet, a penzionerima bi dobrodošlo. Stoga apeluje na nadležne da smanjivanje visoke javne potrošnje ili "peglanje" budžetskog deficita, koji može biti izazvan nekim drugim faktorima, ne plaćaju penzioneri time što će se odustati od izmene postojećeg načina usklađivanja penzija. Jer, njihove prinadležnosti ni u jednom času nisu uticale na uvećanje javne potrošnje.
Krajnje je vreme i da zvanična statistika izađe s podacima o tome šta ulazi u obračun troškova života.
– Reč je o spektru proizvoda, ali treba imati u vidu da penzioneri ne kupuju kompjutere nego lekove i da ti troškovi moraju biti uzeti kao reper za obračun. Kako, inače, objasniti da su u julu cene na malo porasle za 0,6 a da su troškovi života pali za 0,3 odsto kada je poznato šta je sve poskupelo – pita on.
Penzioneri, međutim, nikada do sada nisu dobili na uvid spisak tih troškova, iako su ih tražili u više navrata.
U Fondu PIO potvrđuju da vanredno usklađivanje nije uopšte bilo predviđeno novim zakonom o penzijama, već da je ušlo u zakon na insistiranje penzionera i sindikata. Da bi se pomoglo najstarijima kojima se penzije povećavaju samo 1. aprila i 1. oktobra.
Pritisak koji je dolazio sa strane, a prema kom se i pisao postojeći zakon, nije novijeg datuma, dodaju. Pa i sada, kako je potvrdio i resorni ministar, Svetska banka i MMF iznose svoja mišljenja, ali aktuelna vlada će, obećao je on, gledati da sve učini na dobrobit penzionera.
Jasna Petrović
[objavljeno: 23.08.2007.]
