Izvor: Politika, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon protiv "bofla"
Samo nekoliko godina unazad - kupiti mašinu za veš za nepunih 200 evra graničilo se sa neverovatnošću. Usisivač, na primer, nije mogao da se pazari za manje od 40 evra... Danas se bela tehnika, i to za male pare, doduše uz deklaraciju na kojoj je obično ispisano ime manje poznatog proizvođača, može nabaviti u velikim prodajnim lancima tehničke robe. Ali i jeftinoća košta, upozoravaju prodavci, jer se upravo najveći broj prigovora na bezbednost proizvoda odnosi na one najjeftinije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Tržišna inspekcija je tako samo u prvih osam meseci ove godine povukla iz prometa proizvode u vrednosti od 431,8 miliona dinara, što je više od pet miliona evra. Osim električnih aparata, sa rafova u radnjama su skidani i tekstilni proizvodi, sredstva za higijenu, nameštaj, motorna ulja i građevinski materijal.
Upućeni već duže upozoravaju da su ovakvi propusti na tržištu postali svakodnevica, jer u Srbiji još ne postoji Zakon o bezbednosti proizvoda. Kada je početkom meseca iz Ministarstva trgovine saopšteno da je javna rasprava o ovoj temi počela, mnoge potrošačke organizacije su sa zadovoljstvom prihvatile ovu vest.
Završna rasprava u formi okruglog stola, zakazana za današnji dan, okupiće mnoge stručnjake iz ove oblasti. Ovim zakonom bi, piše u članu 1. njegovog nacrta, trebalo da se uredi "opšta bezbednost proizvoda koji su stavljeni na tržište, zahtevi i kriterijumi bezbednosti, obaveze proizvođača i distributera, informisanje javnosti i razmena informacija u vezi sa rizicima koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača, kao i vršenje nadzora".
Prema rečima Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača u Beogradu, radi se o pokušaju da se domaća pravna regulativa usaglasi s pravom Evropske unije, ali i da se ovdašnji potrošači sačuvaju od različitih rizika.
- Dosad nismo imali razvijen sistem uzbunjivanja, što je u EU najbitnije. Takozvani RAPEKS, kojim se informacije o nebezbednim proizvodima prosleđuju svim zemljama članicama EU, ovim zakonom će i kod nas biti uspostavljen. Pri tome se obavezno moraju navesti razlozi za preduzimanje konkretnih mera, kao što su povlačenje robe sa tržišta. I to ne samo sa rafova u radnjama već i preuzimanje nebezbedne robe od potrošača - istakao je Bogosavljević.
Dosadašnja praksa pokazala je da su o opasnim proizvodima građani Srbije uglavnom obaveštavani preko medija. I to najčešće tako što su novinari otkrivali da je u nekoj od zemalja, koja ima jasno razvijen sistem kontrole, neki proizvod povučen iz prodaje.
Kada je reč o neprehrambenoj robi, poslednji put javnost je uzbudila serija opasnih igračaka u kojima su se nalazili štetni magneti i olovo u boji. Zabrinjavajuće je zvučala i činjenica da su zbog nedozvoljenog nivoa formaldehida, hemikalije koja odeću i obuću štiti od plesni, londonski tržišni inspektori upozorili da je kineska roba opasna po zdravlje. Iako se mnogo ljudi oblači na buvljacima, ispostavilo se da kinesku robu u Srbiji niko ne kontroliše.
Plasiranje proizvoda štetnih po ljudsko zdravlje, donošenjem zakona o bezbednosti proizvoda biće strogo sankcionisano. Tako će se, primera radi, novčanom kaznom od sto hiljada do milion dinara kazniti svaki proizvođač koji na tržištu ponudi opasan proizvod. Nekažnjeno neće proći ni oni uvoznici, prodavci i proizvođači za koje se ustanovi da u ponudi imaju i takozvane obmanjujuće proizvode.
U nacrtu zakona tako se definišu artikli koji nisu prehrambeni proizvodi, ali svojim izgledom, oblikom, veličinom, bojom, mirisom, pakovanjem, odnosno ambalažom podsećaju na njih. Predlagač navodi primer mirišljave gumice za brisanje koju deca, u zabludi, mogu da "gricnu" i ugroze svoje zdravlje. Zakonskim prekršajem smatraće se i ako se potrošačima ne pruže potrebne informacije, odnosno upozorenje koje će im omogućiti da procene opasnosti od nekog proizvoda i preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti.
[objavljeno: ]
.jpg)
