Izvor: Politika, 04.Jun.2014, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zakon o radu zaštitio zaradu za vreme godišnjeg odmora i bolovanja

Zarada ipak manja jer se ne računa minuli rad kod prethodnog poslodavca

Ako planirate godišnji odmor u drugoj polovini leta kada će, verovatno, stupiti na snagu novi zakon o radu, možete da budete spokojni, jer vam plata za vreme odsustva sa posla neće biti smanjena. Primićete prosek zarada za poslednja tri meseca kako, uostalom, određuju aktuelni propisi. Isto važi i za radnike na bolovanju. U slučaju bolesti sleduje im 65 odsto proseka za poslednja tri meseca, koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << inače i sada primaju dok odsustvuju sa posla.

To je ključni zaokret u novoj verziji zakona o radu u odnosu na predlog bivšeg ministra privrede Saše Radulovića koji se zalagao da radnici za vreme odmora i bolovanja prime samo tromesečni prosek osnovne zarade uvećane za minuli rad. To je podrazumevalo da u obračun primanja za vreme odmora ili bolovanja ne bi ulazio topli obrok, markica za prevoz, noćni rad, rad za vreme praznika, regres, bonusi, 13. plata. Podsećamo, prema tom predlogu koji očigledno prema izjavama i resornog ministra i sindikalaca nije prošao u novom postizbornom odnosu snaga, radnik bi dok je na odmoru primio manju zaradu za 10 do 15 odsto. Konkretno to bi bilo oko 2.000 dinara manje za onoga ko prima minimalac ili oko  7.000 dinara manje za hirurga. Prema tom predlogu zakona o radu za bolovanja, naknadu u slučaju smrti članova porodice, rođenje deteta ili prinudnog odmora zbog nedostatka posla, zaposleni bi dobijali  2.000 do 2.500 dinara manje nego do sada.

Da se od ovog umanjenja, koje se nalazilo u prethodnoj verziji zakona ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja (od pre mesec dana) konačno odustalo potvrdio je juče i sam ministar Aleksandar Vulin.

– Neće biti smanjenja zarada, ovaj zakon nije pravljen da radnici manje zarađuju – rekao je Vulin gostujući na RTS-u.

Iako je na ovaj način učinjen ustupak sindikatima Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da će smanjenja primanja ipak biti samo na drugoj strani.

– Umanjene su naknade za rad po smenama. Minuli rad se isplaćuje samo kod poslednjeg poslodavca što je ipak smanjenje plate od 10 do 15 odsto. Osim toga prilikom penzionisanja sleduju im dve umesto tri prosečne zarade – kaže Mihajlović.

To znači da je ipak prihvaćen Radulovićev predlog da se ukine minuli rad za sve godine radnog staža i da se on obračunava samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca. Zadržana je stara stopa obračuna za minuli rad od 0,4 odsto. To znači da ako neko ima ukupno 24 godine radnog staža i ako je 20 godina proveo kod prvog, a četiri godine kod drugog poslodavca sleduje mu umanjenje od osam odsto na ugovorenu sumu. Na platu od 60.000 dinara to znači smanjenje od 4.800 dinara.

Radulović je minuli rad doživljavao kao socijalističku tvorevinu, a ne evropsku tekovinu koja ne postoji gotovo  nigde u svetu. To što ovu privilegiju imaju Slovenija i Hrvatska, bivši ministar privrede je objasnio da su i to sistemi slični našem, kojima ekonomija ne ide dobro.

Iako sindikatima Vulinov zakon isuviše liči na Radulovićev, a poslodavcima na propis koji se suviše bavi socijalom i jedni i drugi su načinili određene ustupke.

Sindikati su popustili pred zahtevom  poslodavaca da se radnicima koji postanu tehnološki višak isplaćuju otpremnine samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca, a ne ceo radni staž što je i stajalo u radnoj verziji Radulovićevog zakona.

Taj zakon je trebalo da bude usvojen u decembru prošle godine, ali je povučen na doradu zbog zahteva sindikata i ocene da je pisan za potrebe poslodavaca, posle čega je tadašnji ministar privrede podneo ostavku.

Ipak i poslodavci su napravili neke ustupke. Konkretno oko rada na određeno vreme oni su tražili da traje tri godine, sindikati od šest meseci do godinu dana. Našli su se na sredini – rad na određeno vreme moći će da traje najduže 24 meseca.

Ministar Vulin juče je rekao da je u pogledu Zakona o radu postignuta saglasnost u 90 odsto stvari, a da nije ostvarena suštinska saglasnost o dva pitanja, gde bi „država trebalo da preseče”.

Sindikati se ne slažu da ne bude proširenog dejstva kolektivnog ugovora, što poslodavci ultimativno zahtevaju, rekao je Vulin za RTS navodeći jednu od spornih tačaka i dodao da bi „država trebalo da preseče u korist i jednih i drugih”.

Na to Zoran Mihajlović kaže da oni neće odustati od proširenog dejstva kolektivnog ugovora, koji bi se odnosio na granske delatnosti. Drugim rečima, oni traže da ako ministar potpiše kolektivni ugovor, na primer za građevinarstvo, da se on odnosi na sve koji se bave ovom delatnošću bili oni članovi sindikata ili ne. Jer, veruju da ako ne bude proširenog dejstva kolektivnog ugovora neće biti ni socijalnog dijaloga.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, kaže da je neprihvatljivo da ono što dogovori jedno udruženje važi za celu jednu privrednu granu, jer manje firme to ne mogu da ispune. Njemu novi zakon o radu deluje kao izmenjena verzija zakona iz 2005. godine, koji se više bavi socijalnim pitanjima, a manje suštinom.

– Nije na poslodavcu da se bavi socijalom. Očekivali smo da novi zakon uvaži realnost i pravila koja važe u Evropskoj uniji – navodi Atanacković.

Marijana Avakumović

objavljeno: 04.06.2014.

Nastavak na Politika...