Izvor: Akter, 25.Jan.2016, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o platama - spit za reformu javnog sektora
Političari, sindikalci, poslodavci i zaposleni u Srbiji slažu se u jednom - potrebna je bolja, efikasnija, jeftinija i uređenija država, ali, kad na red dođu konkretna rešenja, poput aktuelnog Nacrta zakona o platama, saglasnost se topi, do mere na kojoj dovodi u pitanje i načelna opredeljenja
Nacrt zakona o platama Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uradilo je s ciljem da postavi jedinstvenu osnovicu za obračun plata, tako da u javnom sektoru za isti rad >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << svi dobijaju istu zaradu, što do sada nije bio slučaj.
U Ministarstvu ističu da sadašnji Nacrt smatraju "krovnim zakonom", koji neće menjati nikome platu, već uspostavlja principe prema kojima će se tačnije odrediti koliko vredi svaki posao i na koji način će se zarade pojedinaca dovesti u sklad jedne sa drugima i sa učinkom zaposlenog.
Ovaj dokument je, međutim, zbog određenih rešenja, diskutovanih prošle nedelje na radnoj grupi za usaglašavanje tog Nacrta, naišao na otpor sindikata.
Sindikati tvrde da postoje najave da će minuli rad biti isključen iz nacrta i da će time radnici imati manja prava od onih koja su im garantovana Zakonom o radu.
Takođe strahuju da će im biti smanjene naknade za vreme godišnjeg odmora, bolovanja, odustva sa posla, čime bi zarade mogle realno da im budu umanjene još za 10 do 30 odsto.
Iz Ministarstva, pak, ističu da povodom Nacrta zakona, koji je rezultat višemesečnog rada, kako resornog, tako i drugih ministarstava i predstavnika sindikata, ni u jednom trenutku nije bilo reči da se naknade zaposlenog obračunavaju na minimalnu platu.
Reč je o tome, kako navode, da se sad državnim službenicima naknada za bolovanje obračunava na osnovu osnovne plate, a u javnim službama je to na osnovu prosečne plate u prethodnih 12 meseci.
Drugo pitanje koje se otvorilo na sastanku, kako je saopštilo Ministarstvo, odnosi se na to da li je poželjno i pravno moguće da se minuli rad uključi u koeficijent zaposlenog, tj. da se izražava kroz napredovanje u platnim razredima.
"Ministar finansija Dušan Vujović je tražio formulaciju koja je više u skladu sa reformskim procesima i za koju smatra da je bolje za zaštitu budžeta", dodaju iz Ministarstva.
Sa izazovom reforme javne uprave suočavaju se i zemlje u regionu, u kojima se takođe, kao i kod nas, godinama samo govorilo kako je potrebno da se ona sprovede, a konkretno se nije mnogo uradilo.
Štaviše, kako piše Jutarnji list, u Hrvatskoj je broj zaposlenih u godinama krize povećavan bez neke realne osnove.
Grupa nemačkih stručnjaka je verovatno i stoga nedavno preporučila Hrvatima mere koje treba da preduzmu da ne bi prošli kao Grčka, navodi Jutarnji i dodaje da je, između ostalog, predloženo povećanje doprinosa za drugi penzioni stub, ukidanje jednakih minimalnih zarada za sve, smanjivanje broja javnih službenika i njihovih plata...
Nemački institut IFO predlaže Zagrebu i suzbijanje sive ekonomije, aktiviranje radno neaktivnog stanovništva, lakše otpuštanje i zapošljavanje novih radnika.
Siva ekonomija posebno je pogubna u situacijama kada, na primer, osoba koja prima naknadu za nezaposlene ili je otišla u prevremenu penziju istovremeno radi na crno.
Nemci, kako se navodi, predlažu da se za takve ljude, na primer, uvede radna obaveza u kojoj će morati nekoliko sati dnevno ili nedeljno da učestvuju u programu javnih radova.
Hrvatskoj, dakle, takođe tek predstoje ove reforme, a nedavno istraživanje javnog mnjenja je pokazalo da gotovo 65 odsto ispitanika podržava smanjenje državne uprave i broj zaposlenih u državnim službama, čak i ako bi to značilo da će neki član njihove porodice izgubiti posao.
Međutim, stepen saglasnosti se menja kada je reč o smanjenju plata u državnoj upravi, budući da je čak za 51 posto anketiranih to uglavnom ili delimično neprihvatljivo, navodi list.
Najmanje zaposlenih u državnoj upravi u odnosu na ukupan broj zaposlenih imaju države na severu Evrope. Reč je o izrazito efikasnim državama koje su najdalje odmakle s digitalizacijom javne uprave i kvalitetom upravljanja, pa relativno manji broj ljudi obavlja relativno više posla.
U centralnoj Evropi - uključujući Nemačku koja je na glasu po svojoj efikasnosti - državni službenici su (relativno) lošije plaćeni nego u zemljama na severu kontinenta, ali su im garantovane neke beneficije, pa je pritisak na uvođenje novih tehnologija, digitalizaciju i kvalitet upravljanja nešto manji nego na severu i u Velikoj Britaniji.
Nasuprot tome, kako navodi list, Grčka, Mađarska i Francuska su iz razloga tradicije, ili političkih interesa administracije, nagomilale državnu upravu do neodrživih razmera.
Sve u svemu, Zakon o platama je tek prvi ispit u izazovnom zadatku reforme javnog sektora, jer sledi novi, mnogo bolniji zadatak - otpuštanje viška zaposlenih.
