Izvor: Politika, 19.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon desetkovao srpske farme
Kada su početkom devedesetih godina prošlog veka mnogi preduzimljivi ljudi u Srbiji počeli da otvaraju farme za uzgoj nojeva nisu ni slutili da će im se na tom putu biznisa isprečiti banalan, ali za sada nepremostiv problem pred kojim su sve prethodne vlade "zabijale glavu u pesak".
Nijedan zakon iz oblasti poljoprivrede i veterinarstva nije predvideo uzgoj nojeva. Nema odgovarajućih propisa za izgradnju klanica za nojeve, te se tako ne može dobiti ni sertifikat za izvoz ovog kvalitetnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i vrlo traženog mesa na inostranom tržištu.
Uzgoj nojeva je pre nekoliko godina bio toliko privlačan za preduzetnike da je u jednom trenutku u Srbiji bilo više od 100 farmi nojeva. Sada ih je deset puta manje i to su uglavnom mini-farme.
Čekajući da se donesu zakonski propisi o uzgoju ove najveće ptice trkačice na svetu, koja može da dostigne težinu i do 150 kilograma, Peter Gujaš iz Hajdukova blizu Subotice je takoreći desetkovao farmu nojeva. Peter je celokupni svoj kapital uložio u uzgoj nojeva, kojih je u jednom trenutku na njegovoj farmi bilo oko 300.
Kako ukazuje Gujaš, menjaju se vlade, ali propisi o uzgoju nojeva nikako da stignu na dnevni red. "Meni je tako propao ovaj unosan biznis, iako sam bio ugovorio i proizvodnju nojeva za izvoz. Nedavno sam se vratio iz Albanije gde imam prijatelja koji na farmi gaji 800 nojeva. Sve je to namenjeno izvozu u Italiju. U ovoj zemlji je to sve zakonom jasno regulisano, ali ne i kod nas", vajka se Gujaš.
On kaže da je Mesna industrija "29. novembar" u Subotici jedno vreme obavljala posao klanja i sortiranja nojevog mesa za inostrano tržište, ali je morala da to obustavi, budući da nema zakonskog osnova da se bavi tim poslom. Gujaš je svojevremeno žrtvovao sedam nojeva teških oko 100 kilograma kako bi se utvrdila procedura u vezi sa sortiranjem mesa i uskladila sa evropskim propisima. Ali, ni to nije doprinelo donošenju zakona o uzgoju nojeva.
Portparol Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vlade Srbije Dušan Katić ističe da jedan od zakona u pripremi predviđa i uzgoj nojeva i izgradnju klanica u skladu s kriterijumima Evropske unije, a taj akt bi članovi vlade trebalo da razmatraju u oktobru. On napominje da je predviđeno da država podstiče uzgoj nojeva, ali na farmama na kojima će se gajiti najmanje od 100 do 300, pa i više stotina ili hiljadu nojeva. Svaki farmer će na svom posedu moći da otvori svoju klanicu, po precizno utvrđenim pravilima, i tako zaokruži svoju proizvodnju. Postoji mogućnost da se nekoliko farmera udruže i da naprave zajedničku klanicu.
Proizvodnja nojevog mesa uglavnom je namenjena izvozu, s obzirom na to da je za većinu naših potrošača ono nedostupno, pre svega zbog cene. Kilogram nojevine staje od 50 do 250 evra, cena jajeta je od 20 do 30 evra, nojeva koža košta između 200 i 280 evra.
Nojevo meso je traženo na inostranom tržištu zbog toga što ima vrlo malo holesterola i sadrži puno proteina, pa je zdravije od drugih vrsta mesa. Jaje noja može da bude teško između 1,5 do dva kilograma. Ako se ima u vidu da je prosečna težina kokošjeg jajeta 50 grama, onda se lako može izračunati da bi kajgana od nojevog jajeta bila dovoljna za celu porodicu, pa i goste. Jedno jaje može da nahrani šest ili sedam osoba.
[objavljeno: ]
