Izvor: Blic, 07.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon
Zakon o penzijskim fondovima Dobrovoljne penzije za sigurniju starost
Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima koji se primenjuje od 1. aprila građanima koji imaju interesovanja, ali i para, omogućeno je da do penzije dođu i uplatama u privatne penzijske fondove. Uplate u ove fondove su dobrovoljne, dakle, uplaćuje ih samo onaj koji želi, a primenom ovog zakona ne menja se ništa u obaveznom penzijskom osiguranju.
Međutim, zainteresovani za dobrovoljno osiguranje moraće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se strpe još nekoliko meseci, jer se formiranje prvih penzijskih društava očekuje tek polovinom godine. Do daljeg neće moći da se sklapaju ni novi ugovori sa osiguravajućim kućama koje se kod nas bave privatnim penzijskim osiguranjem. Ove kuće, shodno pomenutom zakonu, moraće da se preregistruju, a dok se to ne završi, nema zaključivanja novih ugovora.
Pravo na penziju po ovom zakonu može se steći već sa navršene 53 godine života, a krajnji rok da penzija počne da se koristi jeste navršenih 70 godina. Pare sa računa moći će da se podižu i pre 53. godine života u slučaju vanrednih troškova lečenja ili trajne nesposobnosti za rad. Oni koji se odluče za dobrovoljno penzijsko osiguranje, pare će, kada za to dođe vreme, moći da podignu odjednom ili u ratama. Zakonom nije propisana visina doprinosa, a uplate može obavljati građanin sam za sebe ili za treće lice, kao i poslodavac za svoje radnike.
Za sada niko ne želi da procenjuje na koliku penziju jednog dana može računati potencijalni osiguranik uplatom određene sume. Ono što je sigurno, jeste da će iznos buduće penzije zavisiti od sume koja se uplaćuje, dužine perioda uplate i, naravno, od umešnosti ulaganja fonda za koji se opredele. Penzijski fondovi biće obavezni da u štampi objavljuju vrednost svojih investicionih jedinica na osnovu čega će građani znati kako koji fond radi. Shodno tome, moći će da se odlučuju za ovaj ili onaj fond i da, eventualno, pare uložene u jedan fond prebace u drugi ako procene da on radi bolje.
Privatnim penzijskim fondovima upravljaće Društva za upravljanje. Njima će dozvolu za rad davati Narodna banka Srbije, a osnivački kapital predviđen za Društva iznosi milion evra. U Narodnoj banci Srbije kažu da je interesovanje za osnivanje ovih društava veliko, ali da je još rano govoriti o tome da li je i ko NBS podneo zahtev za dobijanje licence. Za ovaj posao u Srbiji je, prema nezvaničnim informacijama, zainteresovano više slovenačkih kompanija.
R. Marković
Dinkić: Neće biti dužničke krize
Republički ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da Srbiji ne preti opasnost od prezaduživanja i da sa ukupnim javnim dugom od 9,7 milijardi evra krajem februara spada u red srednje zaduženih zemalja.
Predstavljajući u Skupštini Srbije predloge za davanje deset kontragarancija Republike za odobravanje kredita stranih banaka, Dinkić je kazao da je vrednost tih zajmova 380 miliona evra i da su oni već uračunati u ukupni javni dug, od čega spoljni iznosi 5,5 milijardi evra. Ministar je ukazao na to da je učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu za poslednjih pet godina četvorostruko smanjeno i da sada iznosi 44 odsto. Dinkić je naveo da u ukupni javni dug Srbije spada i milijardu dolara kosovskog duga, da je od 2000. godine do sada na ime kamata isplaćeno 130 miliona dolara, kao i da je Ministarstvo finansija pokrenulo inicijativu za potpuni otpis ovog duga. Godišnja otplata javnog duga u Srbiji iznosi 730 miliona dolara, od čega 316 miliona dolara spoljnog i 413 miliona dolara domaćeg duga. Dinkić je najavio da otplata ukupnog spoljnog duga nikada neće preći 480 miliona dolara godišnje, a da će 2010. godine maksimalna godišnja otplata i spoljnog i unutrašnjeg duga iznositi milijardu dolara.
