Izvor: B92, 07.Feb.2014, 10:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zajmite državi, najviše se isplati

Beograd -- Iako mnogi to ne znaju, građani Srbije mogu zaraditi pozajmljujući novac svojoj državi i to mnogo bolje nego da, recimo, drže novac u banci.

Naravno, to nekome može ličiti na neki novi "zajam za Srbiju", ali vremena su ipak drugačija i država Srbija, barem za sada, redovno vraća sav novac koji pozajmi.

Kako objašnjava broker Nenad Gujaničić iz beogradskog Vajz brokera, osim zaduživanja na međunarodnom kreditnom tržištu (takozvane evroobveznice), Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se zadužuje i kod kuće, prodajući dinarske trezorske zapise te obveznice u evrima. Te dužničke hartije svoje države mogu kupiti i građani, preko banaka ili brokerskih kuća, i pri tom zaraditi više nego da novac drže u banci ili investiraju u akcije domaćih kompanija listiranih na Berzi.

Državne hartije od vrednosti tako trenutno pružaju priliku i za zaradu bolju nego na berzi, što po pravilu ne bi trebalo da bude slučaj. Doduše, ko je lane investirao na Berzi tako što je na početku godine kupio paket najtrgovanijih domaćih akcija iz indeksa Beleks 15, a na kraju godine ga prodao, mogao je zaraditi 6,5 posto, što nije mnogo manje od zarade na trezorskim zapisima. Ipak, to je i mnogo rizičnije: ko je imao takvu investiciju u 2012, zaradio je pet procenata, a u 2011. je izgubio čak četvrtinu uloženog.

Upravo je pre neki dan Uprava Ministarstva finansija za javni dug prodala tromesečne dinarske trezorske zapise vredne tri milijarde dinara. Prodati su svi ponuđeni zapisi, a tražnja je zapravo bila dva-tri puta veća od ponude. Kamata na te dužničke hartije iznosi 7,5 posto na godišnjem nivou, što praktično znači da neko ko je sada uložio milion dinara, u maju može očekivati zaradu od nešto ispod 20.000 dinara.

To je svakako zarada iznad visine inflacije, koja je u 2013. bila 2,2 posto, i otprilike je na nivou kamate na oročenu dinarsku štednju koju nude banke. Trezorski zapisi Ministarstva finansija inače se izdaju na tri i šest meseci, kao i na 53 nedelje, a minimalni iznos za njihovu kupovinu je 200.000 dinara.

Država se na domaćem tržištu zadužuje i u obveznicama u evrima, koje se izdaju s rokom otplate na dve, tri ili pet godina, uz godišnju kamatu od oko 4,5 posto. To je svakako veće od evroinnflacije, ali i od godišnjih kamata na štednju u evrima u domaćim bankama, koje se kreću do oko tri procenta. Minimalna svota za koju se mogu kupiti te obveznice je 1.000 evra. Treba reći i da se, za razliku od štednje u bankama, ulaganja u državne dužničke hartije ne oporezuje.

Državne obveznice su, po pravilu, najsigurnije investicije jer države važe za dobre dužnike. Ipak, i tu ima razlike, a kamata koja se dobija kada se pare pozajme Srbiji je relativno visoka jer Srbija baš i nije najbolji dužnik među državama. Na primer, kada pozajmljuju novac državama poput Sjedinjenih Američkih Država ili Nemačke, investitori zapravo dobijaju negativnu kamatnu stopu, odnosno zarada im je niža od inflacije, upravo iz razloga jer rizik u takvom ulaganju praktično ne postoji.

S druge strane, Srbiji je ovih dana snižen kreditni rejting s BB– na B+, što znači da naša državna kasa „trenutno ima sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, ali je prisutan visok rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova, kao i visok kreditni rizik”. Koliko je to opasno, svaki zainteresovani investitor mora da odluči sam.

Nastavak na B92...