Izvor: Akter, 17.Mar.2015, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajam od 36,2 miliona evra
Svetska banka odobrila je Srbiji zajam od 36,2 miliona evra (44 miliona dolara) za projekat unapređenja upravljanja nepokretnostima
Kako se navodi u saopštenju, zajam će pomoći Srbiji da napravi
tačnu, potpunu i elektronski dostupnu bazu podataka o vlasništvu nad
nepokretnostima.
"Ovaj projekat podržava napore srpske vlade u sprovođenju reformi,
pomažući joj da napravi bolje uslove poslovanja i otvaranja novih
radnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << mesta, kao i njene evropske integracije," rekao je šef
Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen.
Kako je istakao, bolja dostupnost informacija o nekretninama će
privući investitore, smanjiće troškove i znatno će skratiti vreme
potrebno za njihova ulaganja.
Verheijen je rekao i da razvoj tržišta nepokretnosti treba da
podstakne rad malih i srednjih preduzeća koja nepokretnosti koriste
kao obezbeđenje za uzimanje kredita.
Svetska banka je ocenila da i pored toga što je Srbija u poslednjoj
deceniji znatno unapredila sređenost podataka o nepokretnostima, u
toj oblasti još zaostaje za standardima EU.
"Srbiji su potrebne investicije u geodetsku infrastrukturu, a usluge
Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) treba poboljšati kako bi podaci
svima bili dostupni, naročito marginalizovanim grupama", ocenila je
Svetska banka.
Dodaje se da su podaci o zemljištu, vlasništvu, zgradama,
inrastrukturnoj mreži, koji se nalaze u RGZ, od ključnog značaja za
mnoge usluge koje građanima pružaju državne institucije i da zato
treba da budu sveobuhvatne i lakše dostupne.
Svetska banka je navela i da je RGZ dobio nova ovlašćenja, kao
recimo ona koja se tiču procene vrednosti nepokretnosti i upis zgrada
u katastar, ali nije sigurno da ta institucija načinom na koji sada
posluje može da osigura te usluge na održiv način.
Prihod od poreza na nepokretnosti je relativno mali u Srbiji, jer se
godišnje od njega prikupi oko 0,6 odsto vrednosti bruto domaćeg
proizvoda (BDP), dok se u zemljama OECD-a prikupi 1,8 odsto BDP-a.
Srbija nema tačne i kompletne podatke kako bi se utvrdila osnovica
plaćanja poreza, koristi zastarele metode procene vrednosti, a
poreske stope su joj niske, navodi se u saopštenju.
Prva komponenta projekta unapređenja upravljanja nepokretnostima
baviće se tima pitanjima i poboljšaće se sistem naplate poreza kroz
razvoj registra prodajnih cena nepokretnosti, razviće se elektronski
model za obradu podatke, a sprovešće se i pilot projekat poreskih
stopa i naplate poreza u lokalnim zajednicama.
Projekat će pomoći i izradu registra zgrada, unaprediće način
procene vrednosti kroz obuku procenjivača i uvođenje međunarodno
priznatih standarda procene.
Druga komponenta projekta baviće se dostupnošću podataka
elektronskim putem, a treća unapređenjem poslovanja RGZ, saopštila
je Svetska banka.
