Izvor: Politika, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahtev penzionera uslišen
Udruženje penzionera Srbije očekuje da se 70 odsto penzije usklađuje sa kretanjem prosečne zarade, a preostalih 30 procenata s rastom troškova života
Najava vicepremijera srpske vlade Božidara Đelića da bi izmenom zakona penzije trebalo usklađivati i s rastom zarada, dakle ne samo s troškovima života kako stoji u postojećem zakonu, popravila je raspoloženje penzionera. Više puta ponavljan, zahtev udruženja penzionera je konačno uslišen. To potvrđuje da su bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u pravu, ali kada će se predlog izmene zakona naći u skupštinskoj proceduri i u kom procentu će penzije "ispratiti" zarade, niko od nadležnih sada ne može da kaže.
Jedino je izvesno da samo takvim zakonskim rešenjem skroman iznos na penzijskom čeku može više da vredi. Ispravljanje ove nepravde omogućiće koliko-toliko pristojan život najstarijima u Srbiji, jer čak 22 odsto penzionera s navršenih 35 godina rada danas prima 16.700 dinara.
U Savezu penzionera Vojvodine pristaju da im se prinadležnosti ubuduće usklađuju najmanje 50 odsto s rastom zarada i isto toliko s rastom troškova života. Ali, u Udruženju penzionera Srbije izričito zahtevaju da se 70 odsto penzije usklađuje sa kretanjem prosečne zarade, dok bi se preostalih 30 procenata usklađivalo s rastom troškova života.
Jovan Krkobabić, predsednik Saveza penzionera Srbije, potvrđuje da se od izmene Zakona o PIO očekuje da se penzije usklađuju dva puta godišnje – 1. aprila i 1. oktobra. I to tako što bi prosečna penzija iznosila 70 odsto od prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Predlaže se da se podaci o kretanju zarada uzimaju iz prethodnog šestomesečnog perioda, da isplata usklađenih penzija teče od prvog dana u mesecu, odnosno mesecu iz koga je zarada uzeta za usklađivanje. Samo u tom slučaju prosečna penzija bi iznosila 70 odsto prosečne neto zarade, kategoričan je prvi čovek republičkog saveza.
Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, ističe da novi zakon ne bi smeo dopustiti da penzije u prosečnoj zaradi učestvuju s manje od 50 odsto, kao i da se usklađuju dva puta godišnje. Sve ispod toga ne bi bilo prihvatljivo, jer se ništa bitnije ne bi promenilo u položaju najstarije populacije.
I jedan i drugi savez se slažu u tome da zakon mora da se promeni i u delu koji se tiče vanrednog usklađivanja penzijskog čeka. I to tako što ono ne može da bude oročeno na tri godine, već da važi trajno. Dakle, kada god penzije padnu ispod 60 odsto od prosečne zarade, mora se ići na vanredno usklađivanje.
Penzioneri traže i da iznos najniže starosne, odnosno invalidske penzije ne bude više isti za sve, bez obzira na godine staža, već da se određuje proporcionalno godinama provedenim na poslu. Da ne može biti ispod 25 odsto za penzijski staž do 20 godina, 30 procenata za 20 do 30 godina rada i 35 odsto za one koji su radili 35 godina i više od 35. To bi, kaže Krkobabić, značilo da ako se uzme prosečna zarada u Srbiji za prošlu godinu koja je iznosila oko 31.745 dinara da bi najniža penzija od 1. januara ove godine za penzijski staž do 20 godina iznosila 7.936 dinara, za one koji su radili do 30 godina 9.523 i za penzionere s tri i četiri decenije radnog staža 11.100 dinara.
Ono što posebno bode oči je razlika između najviših i najnižih penzija po novom zakonu, što takođe treba menjati, slažu se u savezima penzionera Vojvodine i Srbije. Nedopustivo je da dok 27 odsto ukupnog broja penzionera prima najnižu penziju od 7.313 dinara da najviša iznosi 70.232 dinara, dakle skoro 10 puta više.
Od vlade i parlamenta će se tražiti da se najviše penzije umanje za račun najnižih. Tako će se postojeći novac za isplatu penzija preraspodeliti i neće doći do dodatnog udara na budžet koji u velikoj meri dotira prinadležnosti, zaključuju u savezima penzionera.
Jasna Petrović
[objavljeno: 05.06.2007.]
.jpg)
