Izvor: Politika, 04.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagrejane akcije, probuđeni brokeri
Promet povećan za 134,2 odsto. – Dominantna poskupljenja akcija. – Indeks najlikvidnijih akcija povećan za 6,34 odsto
Pobeda aktuelnog predsednika Borisa Tadića na prekjuče održanim predsedničkim izborima, po svemu sudeći, bila je presudni uzrok skoka prometa, cena akcija i oba indeksa Beogradske, kao i indeksa srpskih akcija koje objavljuje Bečka berza.
Prognoza „Politikinog” novinara,objavljena posle prvog kruga predsedničkih izbora pre dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedelje – da će berza snažnije odreagovati tek posle drugog kruga,kao i da će smer te reakcije zavisiti od toga ko će otvarati pobednički šampanjac – pokazala se tačnom!
Konkretno, od 150 serija akcija, koliko ih je juče bilo u prometu, čak 85 je poskupelo, asvega 15 je pojeftinilo, što je za posledicu imalo zamašan rast vrednosti oba indeksa.
Tako je indeks najlikvidnijih akcija BELEX15 porastao za 139,82 poena, odnosno za čak 6,34 procenta, na 2.346,24 poena.
I kompozitni indeks 100 odabranih akcija BELEXline je povećan i to za 165,92 poena, odnosno 4,52 procenta, na 3.835,16 poena.
Povećan je i SRX indeks srpskih akcija šest srpskih banaka i dva preduzeća koji od prošle godine izračunava i objavljuje Bečka berza. Taj indeks je skočio za 6,63 odsto, odnosno 79,23 poena, na 1.274,04 poena!
Jučerašnji promet je u odnosu na petak povećan za 134,21 odsto, odnosno za 400,2 miliona dinara, na 698,4 miliona, odnosno na, preračunato, 8,4 miliona evra.
Taj povećani promet ostvaren je u 1.388 transakcija, što je za 64,26 odsto, odnosno 543 zaključena posla više nego četiri dana ranije.
Poskupele su akcije triju preduzeća koje su na listingu, odnosno zvaničnom tržištu berze, i to papiri „Energoprojekta” 10,01 odsto, „Soja proteina” –9,99 procenata i „Tigra” – za 10 odsto.
Juče su u prometu dominirali stranci sa 51,11 odsto učešća, a sličan udeo suimali i u trgovanju akcijama– 51,27 procenata.
Strani investitori su dominirali u kupovini akcija sa udelom od 55,17 odsto, dok su prilikom prodaje, za razliku od prethodnih dana, bili „teže ruke” sa 47,38 odsto učešća. U prometu državnim papirima njihov udeo je bio zamašan i iznosio je 44,24 odsto.
Podsećanja radi, srpsko tržište kapitala nije bilo preterano potreseno zbivanjima na političkoj sceni posle prvog kruga glasanja za predsednika Republike kad je sa četiri procentna poena prednosti poveo radikalski prvak Tomislav Nikolić.
Kao i u poslednjih osam meseci oba indeksa akcija su tad nastavila da padaju, ali je izvestan upozoravajući znak moglo biti značajno smanjenje vrednosti prometa i broja zaključenih poslova, kao i evidentno povlačenje stranih investitora.
Konkretno, tog 21. januara je zaključena 571 transakcija, što je za 16,89 odsto, odnosno 116 manje nego u petak prethodne sedmice, kad je ostvaren promet vredan 493,3 miliona dinara, odnosno šest miliona evra.
Obim ostvarenog prometa 21. januara je, međutim, bio manji za čak 53,72 odsto i iznosio je 228,2 miliona dinara, odnosno 2,8 miliona evra.
Oba indeksa akcija, kao pokazatelji kretanja cena, bila su u padu, pa je tako indeks najlikvidnijih akcija BELEX15 pao za 36,19 poena, odnosno 1,61 odsto, na 2.209,09 poena, dok je kompozitni indeks 100 odabranih akcija BELEXline smanjen za 35,08 poena, odnosno za 0,93 odsto, na 3.731,14 poena.
Poređenja radi, u vreme kad je Toma Nikolić kratkotrajno bio izabran za predsednika Skupštine, indeksi su bili znatno nemirniji, premda berza, ali i veliki broj analitičara, ipak nisu njihovo ponašanje ocenili kao reakciju na politički virus, već početak korekcije prenaduvanih berzanskih pokazatelja.
Tako je, podsećanja radi, 9. maja prošle godine indeks najlikvidnijih akcija imao rekordan dnevni pad od 6,53 odsto, da bi samo dva dana docnije ostvario nezabeleženi dnevni rast od čak 11,44 odsto.
U tim uzavrelim majskim danima i kompozitni indeks je protresla groznica, pa je tako taj pokazatelj cena 100 odabranih akcija 9. maja pao za 5,24 odsto, da bi se trećeg dana povratio uspinjući se za 6,79 procenta.
Međutim, iako nisu imali izbore za predsednika Republike, indeksi akcija na svim berzama u regionu su 22. januara bili u osetnom padu, potvrđujući tako da su postale deo globalnog finansijskog i tržišta kapitala koji je ponovo protresao virus obolele američke ekonomije.
To se odnosi i na Beogradsku berzu na kojoj su se tog dana oba indeksa sunovratila i to tako što je indeksnajlikvidnijihakcijaBELEX15 skliznuoza 68,48 poena, ili 3,1 odsto, na 2.140,61 poena, aopšti indeks BELEXlinepaoje 2,17 procenata, odnosno 81,10 poena, na 3.650,04 poena.
Međutim, indeks berze u Sofiji pao je tada za čak 7,63 odsto, Ljubljanske – za 6,15 procenata, Sarajevske za 3,34 odsto, NeksMontenegro – minus 3.24, Montenegroberze – minus 1,84 odsto, Banjalučke – minus 2,34 odsto, Makedonske – minus 2,67 procenata, dok je Zagrebačka pala za 1,55 odsto.
To svedoči da na berzanska zbivanja u regionu, pa i Srbiji, sve više utiču globalna događanja, pri čemu valja znati i to da su već mesecima sve berze u regionu na nizbrdici trpeći svojevrsni „cunami” s epicentrom u američkoj ekonomiji čiji se talasi prelivaju preko državnih granica.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 05/02/2008.]
