Izvor: B92, 04.Dec.2013, 18:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadužujemo se 97 evra u sekundi
Beograd -- Plan je da se dogodine zadužimo 5,5 milijardi, ali realno opterećenje biće upola manje, jer ćemo 2,9 milijardi evra vratiti poveriocima, piše "Politika".
Srbija se, prema poslednjim podacima, zadužuje 97 evra u sekundi. Dok ste ovo pročitali, naš javni dug porastao je za još oko 500 evra, kaže ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala "Makroekonomija", za beogradski list "Politika".
Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je javni dug Srbije na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kraju oktobra iznosio 19,3 milijarde evra. To je oko 58,5 procenjenog BDP-a, odnosno svega što mislimo da ćemo proizvesti ove godine.
Da li će se projektovani BDP i ostvariti još ne znamo, ali upozoravajuće deluje podatak da je sadašnji javni dug na nivou od 65 odsto prošlogodišnjeg BDP-a. Podsećanja radi, Mastrihtski kriterijum, za učlanjenje u EU, iznosi 60 odsto BDP-a.
"Prethodna vlada zadužila je Srbiju za 6,84 milijarde evra, što je za 1.470 dana njenog trajanja dnevni porast duga od 4,66 miliona evra ili po 53,9 evra u davno prošlim sekundama. Sadašnja vlada je do kraja oktobra povećala dug za 3,83 milijarde. Za 457 dana to je rast od 8,38 miliona evra dnevno ili po 97 evra u svakoj sekundi", navodi Zdravković.
"Da bi budućnost naše dece bila nešto manje zaduživana, bar kao kod prethodne vlade, rast javnog duga mora da se uspori na 2,73 miliona evra dnevno ili na 31,6 evra u svakoj sekundi. To će osigurati da budućnost naše dece ne bude previše sumorna", objašnjava on.
Na sve ovo treba dodati i dug od još milijardu dolara od evroobveznica koje smo prodali pre desetak dana, a znamo da plan budžeta Srbije za 2014. godinu predviđa zaduživanje od još 5,5 milijardi evra. Koliko je ova situacija alarmantna?
Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije, smatra da u svakoj priči o zaduživanju mora najpre da se ukaže na to koliko starih dugova Srbija vrati kreditorima.
"Od početka 2009. godine, pa zaključno sa narednom 2014. godinom, Srbija u proseku ima prirast duga od 2,4 milijarde evra. To je iznos koji ostane kada od novih zaduženja oduzmemo onu sumu koju smo kreditorima vratili na ime starih dugova. Ako to uzmemo u obzir, naš neto dug sledeće godine neće porasti za tih 5,5, nego za 2,6 milijardi evra", objašnjava Nikolić.
Prema njegovim rečima, od samih brojeva, mnogo je važnije to što nam ti podaci otkrivaju.
"Tih 2,6 milijardi pokazuje koliko svake godine više potrošimo nego što proizvedemo. Toliko nam zapravo nedostaje da održimo ovaj nivo standarda i moramo da ih pozajmimo. Za toliko bismo morali da smanjimo javnu potrošnju ukoliko ne želimo više da se zadužujemo. Ili da izlaz nađemo u obaranju kursa", zaključuje Nikolić.
Osim visine dosadašnjeg duga i plana zaduživanja za narednu godinu, veoma je važna i cena po kojoj ćemo to činiti. Tim pre što se trenutno čini da je zaduživanje na svetskom tržištu skuplje.
Nenad Gujaničić iz brokerske kuće "Vajzbroker”, strahuje da nas naredne godine očekuju skuplji krediti.
"Kada se završi vreme sadašnje novčane politike, koju karakteriše masa jeftinog novca, i zaduživanje će postepeno više koštati. Najava promene tog trenda viđena je proletos i sada je, grubo govoreći, teže zadužiti se nego pre godinu dana. Najnovije zaduživanje, prodajom petogodišnjih evroobveznica, bilo je za jedan procentni poen skuplje od ranijeg", kaže Gujaničić.
Kada govorimo o zaduživanju, uvek treba imati na umu i to da mi imamo u BB-/B kreditni rejting, a on nas rangira među zemlje u kojima postoje nesigurnosti u biznisu, finansijama i u privrednom okruženju. Samim tim, zaduživanje je skuplje.
"Taj rejting, odnosno to kako ulagači procenjuju kolika je verovatnoća da će zajam biti vraćen, mnogo utiče na cenu zaduživanja. Jer, što su makroekonomska slika i očekivanja od privrede bolji, zaduživanje je povoljnije", zaključuje Gujaničić.
Kako bi se skupi krediti barem delom izbegli, Srbija će, prema najavama Lazara Krstića, ministra finansija, jeftinije zaduživanje probati da obezbedi iz nekoliko izvora. To su krediti za finansiranje budžeta od Svetske banke i Ruske Federacije, kao i bilateralni aranžmani sa zemljama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata.
