Izvor: Politika, 03.Jul.2012, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zaduživanje države bez ograničenja

Odrešene ruke vlastima dao upravo zakon kojim se ograničava da država „uđe u crveno”, jer za prekršioce nisu predviđene nikakve sankcije

To što nijedan političar ne namerava da, u slučaju dolaska na vlast štedi, ni malo ne čudi. I to uprkos upozorenjima Fiskalnog saveta da Srbiji preti dužnička kriza. Iako zvuči paradoksalno, odrešene ruke za zaduživanje, vlastima je dao upravo zakon kojim se ograničava da država „uđe u crveno”. Bez obzira na to što se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Zakonu o budžetskom sistemu navodi da javni dug ne može biti veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, za prekršioce nisu predviđene nikakve sankcije. Sada jejavni dug već iznad 50 procenata. Zato je odgovor na pitanje zašto niko od nadležnih nije poslušao sugestije Fiskalnog saveta vrlo jednostavan. Zato što nije morao.

Za protekle četiri godine država se zadužila za oko šest milijardi evra, a koalicija koja bi ovih dana trebalo da napravi vladu, čini se namerava da nastavi da se zadužuju i to s lakoćom. Umesto predloga kako da se smanji minus u budžetu, od političara ovih dana slušamo upravo suprotno – kako povećati potrošnju.

Tako su fiskalna pravila, koja su imala za cilj da ograniče prekomerno trošenje i zaduživanje države, posle svega godinu i po dana dana od usvajanja praktično „završila u korpi”. Prema nekim računicama, ukoliko bi kurs dostigao vrednost od 120 dinara za evro, naš javni dug iznosio bi 60 odsto BDP-a, što bi Srbiju i prema evropskim standardima, svrstalo u prezadužene zemlje. Analize pokazuju da polovina zemalja u razvoju krizu javnog duga doživi na nivou zaduženosti nižem od 50 odsto.

I pre nego što je zakon donet, krajem 2010. godine, mnogi su mu predviđali ovakvu sudbinu jer za njegovo nepoštovanje nije predviđena nikakva sankcija. Smatralo se tada da će mogućnost javne opomene koju ima Fiskalni savet biti dovoljna da kreatore ekonomske politike natera da budu budžetski odgovorni. To se, međutim, ispostavilo nedovoljnim.

– Od sankcija je bitnija odgovornost, krivična ili politička – kaže Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. – Istina je da nigde u svetu kršenje fiskalnih pravila nije krivično delo. Ona su u Srbiji doneta pod pritiskom MMF-a i u situaciji kada se smatralo da je to dovoljno ograničenje da se države ne prezadužuju. Mislilo se, tokom ove krize u Evropi i u svetu, da će javni sektor postavljanjem nekih granica moći da se uozbilji. Ispostavilo se da to nije nikakva brana širenju deficita, ne samo u Srbiji – kaže Nikolić.

.................................................

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 04. jula. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite  OVDE.

A. Telesković

objavljeno: 04.07.2012

Nastavak na Politika...