Izvor: Politika, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadužiti se, ali kako
Svedoci smo naglog bankarskog prodora u poslednjih nekoliko godina koji se prvenstveno ogleda u širokoj lepezi kreditnih proizvoda. Banke se trude da što raznovrsnijom ponudom privuku i zadrže klijente na što duži rok. Što se tiče neutralnih bankarskih poslova, tu je ponuda transparentnija i mnogo manje rizična i za banke i za klijente. Ali kako se snaći u raznovrsnoj ponudi kredita, kreditnih kartica, pozajmica po tekućim računima i ostalim mogućim vidovima zaduživanja?
Osnovno pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje klijent sebi treba da postavi pre nego što odabere način zaduživanja jeste namena sredstava, savetuje Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke.
Gotovinski kredit, koji je verovatno najprimamljiviji, sa druge strane je i veoma rizičan. Klijenti su u iskušenju da u relativno kratkom periodu dođu do znatne sume novca koju će otplaćivati u prihvatljivim ratama, ali za koji vrlo često nemaju unapred planiranu namenu. Novac se vrlo brzo potroši, tako da će rata koja je u početku delovala kao mala, bivati sve veća, a rok otplate sve duži. Gotovinski kredit, čiji je rok otplate ograničen na dve godine, treba izabrati kada je gotovina jedini način plaćana, a raspoloživa sredstva su ograničena.
Potrošački ili namenski krediti su pravo rešenje kada nam treba nešto konkretno a mesečni budžet to ne može da pokrije odjednom. Razvoj bankarskog tržišta za rezultat ima i prilagođavanje uslova kreditnih proizvoda nameni za koju uzimamo kredit. Na primer, ukoliko kredit uzimamo za putovanje na godišnji odmor, optimalni rok otplate bi trebalo da bude godinu dana, kako bismo i sledeće godine mogli da razmišljamo o odmoru. Istu logiku možemo primeniti i za kompjuter, mašinu za veš, frižider ili automobil.
Kreditne kartice su praktičan ali ne i najpovoljniji način zaduživanja zato što je klijentima praktično na raspolaganju otvorena kreditna linija. Upravo fleksibilnost korišćenja i stalna dostupnost sredstava neminovno utiču na visinu kamate. Ali pri odabiru kreditne kartice kamata je samo jedan od uslova koje treba razmotriti. U ponudi su različiti minimalni mesečni procenti otplate, a s obzirom na to da se kartice mogu koristiti i u inostranstvu, treba proveriti i dodatne troškove za transakcije van zemlje.
Dozvoljeni minus je najskuplji vid zaduživanja, koji bi trebalo koristiti samo u situaciji kada smo na kraju meseca i ponestalo nam je sredstava do sledeće plate. Kada mesečni prihod legne na račun, minus se automatski pokriva i, ako nismo u potpunosti u minusu, više ne plaćamo kamatu za svakodnevne troškove.
U želji da privuku i preuzmu klijente drugih banaka, a zahvaljujući tadašnjim pravilima na tržištu, banke su u ponudu na velika vrata uvrstile i kredite za refinansiranje. Produžavanjem rokova otplate smanjene su rate i nastala je žestoka bankarska utakmica. Isti princip primenjen je i kod gotovinskih kredita - produžavanjem roka otplate smanjene su rate, pa je više građana ušlo u grupu kreditno sposobnih, budući da im je manja rata omogućavala da se uklope u zakonsko ograničenje za mesečno zaduženje do 30 odsto prihoda.
Polako ali sigurno, tržište je izmicalo kontroli, rizik je, kako za banke, tako i za klijente, postajao sve veći i bilo je neophodno preseći put u prezaduženost. NBS je tada uvela nove mere koje su ograničile rokove otplate gotovinskih kredita i, samim tim, podstakle adekvatnije zaduživanje. Klijenti su se okrenuli drugim vrstama kredita koji su namenski osmišljeni da zadovolje njihove potrebe i čiji su uslovi usklađeni s namenom. Bankarsko tržište Srbije polako se vratilo na pravi put razvoja koji će nas približiti standardima poslovanja u razvijenijim zemljama. Kako sazreva tržište tako sazrevaju i svi igrači na njemu. Samim tim, mogu da preporučim potencijalnim klijentima da je sasvim u redu da se zaduže, ali da vode računa o svojim stvarnim potrebama i stvarnim mogućnostima.
[objavljeno: ]
.jpg)
