Izvor: Blic, 04.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Začarani krug dužnika
Začarani krug dužnika
Srpska privreda za poslednjih deset godina akumulirala je gubitak od hiljadu milijardi dinara, a čak dve trećine ostvareno je u sektorima industrije i rudarstva, saobraćaj i veze i trgovini. Koliko je ovaj podatak alarmantan ukazuje broj zaposlenih u preduzećima sa najvećim gubicima - oko 500.000 radnika. Kao neminovna posledica poremećene finansijske strukture jeste stvaranje začaranog kruga dugovanja i potraživanja, ali i narušavanje sigurnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslovanja.
Skoro da ne postoji preduzeće koje državi ili drugim firmama ili bankama ne duguje, a da istovremeno i ne potražuje novac. Ekonomista prof. dr Jovan Ranković upozorava da je privreda u Srbiji pred kolapsom, a samo u prošloj godini ostvarila je neto gubitak od 45 milijardi dinara. Decenijski zbir je mnogostruko veći, oko hiljadu milijardi dinara.
Najveći gubitaši su u elektroprivredi (23 preduzeća), proizvođači nafte i gasa (dva) i, što je posebno zabrinjavajuće, u hemijskoj proizvodnji (175 firmi), gde je gubitak mnogostruko veći od kapitala.
- Razlika između kratkoročnih potraživanja i obaveza 75.477 preduzeća u Srbiji koja su podnela svoje završne račune za prošlu godinu je oko 700 milijardi dinara. Toliko treba da bi srpska privreda bila likvidna, odnosno sposobna za plaćanje. Finansijska ravnoteža je odavno poremećena, a samim tim i sigurnost. Poverioci ne mogu da naplate svoja potraživanja, a time što to ne mogu da učine, oni ne plaćaju ni drugima - ukazuje prof. dr Jovan Ranković.
Opterećenost obavezama kod mnogih firmi datira iz bliže i dalje prošlosti. Tako najveći dugovi Industrije odeće 'Prvi maj' iz Pirota, kako kaže Slaviša Sviralov, finansijski direktor, prema državi i bankama nastali su od 1996. do 2003. godine.
- Poverioci čekaju da se završi restrukturiranje i privatizacija 'Prvog maja', jer je predviđeno da se dug tog preduzeća vrati iz privatizacionih prihoda srazmerno njihovim potraživanjima - ističe Svilarov.
Začarani koncentrični krug dugovanja i potraživanja zapravo pokreće obaveze državnih firmi velikih sistema, ali istovremeno i njihova potraživanja.
- Razmišlja se u stilu 'država duguje meni, što bismo onda mi plaćali svoje obaveze'. 'Impol Seval' nema problema sa naplatom potraživanja, a glavni razlog je taj što dobro merkamo svakog kupca. Da bismo obezbedili naplatu, svoje proizvode prodajemo avansno. I kupci imaju interes da plate ranije robu, jer im odobravamo kasa-skonto koji je veći od mesečne kamatne stope, tako da oni mogu i da zarade - ukazuje Ninko Tešić, generalni direktor 'Impol Sevala', privatizovane kompanije koja više od 95 odsto proizvodnje plasira van granica Srbije. Danijela Nišavić
