Izvor: Večernje novosti, 12.Okt.2012, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrana izvoza čuva pune rafove
- UKOLIKO se ne stabilizuju cene i snabdevanje tržišta u našoj zemlji, Vlada Srbije će zabraniti izvoz osnovnih životnih namirnica - najavio je u petak ministar poljoprivrede Goran Knežević. - Zbog ovogodišnje suše, gubici u poljoprivrednoj proizvodnji dostigli su oko 50 odsto i to se odražava i na cenu hrane, zbog čega je Vlada uredbom zabranila izvoz šećerne repe, suncokreta i soje. Predsednik "MK grupe" Miodrag Kostić, povodom najave resornog ministra da će Vlada zabraniti izvoz >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << hrane ukoliko se nastavi rast cena, kaže da bi to bila logična ekonomska odluka, jer to rade sve zemlje na svetu. - Ako domaće stanovništvo nema ulja, šećera, mesa i čega drugog, naravno da izvoz treba ograničiti - tvrdi Kostić. - Ali, pre takve odluke treba pažljivo razmotriti sve bilanse. Kostić kaže da bi navedena zabrana podrazumevala i moguću korist, ali i štetu, ali i da bi "mnogo veće posledice nastale ako bi se domaće tržište ostavilo bez dovoljno ključnih životnih namirnica". - Mislim da je mnogo manja šteta od zabrane, nego šteta koja bi mogla nastati da u Srbiji nemamo te proizvode - zaključuje Kostić.INTERESI - ZABRANA izvoza je krajnja i nepopularna mera, ali je Vlada potpuno odlučna da obezbedi sigurnost u snabdevanju osnovnim životnim namirnicama - rekao je ministar Knežević.- Šaljemo jasnu poruku da nećemo raditi po volji nijedne interesne grupe, niti lobija - ni proizvođača, ni prerađivača, ni trgovaca, već isključivo u interesu društva i građana u celini. Slobodan Petrović, generalni direktor "Dunav hrana grupe", u okviru koje posluju "Imlek", "Subotička mlekara", "Bambi", kaže da razume razloge zbog kojih Vlada razmatra odluku o zabrani izvoza hrane, ali ističe i da se ne mogu primeniti isti principi na sve grane u domaćoj poljoprivredi. - Srbija izvozi vrlo malo poljoprivrednih proizvoda i biće veoma teško da se vratimo na određena tržišta, ako zaustavimo izvoz - upozorava Petrović. - Nije isto ako izvozite berzansku robu, u oblasti poljoprivrede i ako izvozite gotove proizvode. Zaustavljanje izvoza finalnih proizvoda bilo bi tragično za našu zemlju. Zatvaranje granica, imalo bi, smatra predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić, efekat na kratak rok, ali bi dugoročno moglo da donese štetu domaćem agraru. - Takva mera podrazumeva da onaj ko je donosi mora da snosi i ekonomske posledice po proizvođače, ukoliko se na dugi rok pokaže da je takva mera za njih kontraproduktivna, - upozorava Ševarlić. - U našem slučaju, ukoliko se vlada odluči na takav korak, moglo bi da se desi da naši poljoprivredni proizvođači ne ispune obaveze prema inopartnerima. Proizvođači iz Srbije bi izgubili i zaradu, ukoliko su određeni proizvodi, čiji bi izvoz eventualno bio zabranjen, skuplji na inostranom nego na domaćem tržištu. Ševarlić podseća da je 2011. ukupna vrednost srpskog izvoza poljoprivrednih proizvoda iznosila oko 2,7 milijardi dolara, pri čemu je ostvaren suficit od 1,3 milijarde dolara. U izvozu su dominirale sirovine, a najviše kukuruz. - Kada je snabdevanje tržišta ugroženo, a robne rezerve iscrpljene, zabrana izvoza je jedino rešenje - kaže ekonomista Vladana Hamović, redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. - Bez obzira na to koliko je ova mera nepopularna, bolje je i zabraniti izvoz nego kasnije uvoziti. Jer, pitanje je po kojim cenama bismo uvozili, a po kojim izvozili iste proizvode. Situacija sa snabdevanjem osnovnim namirnicama i njihovim cenama, biće mnogo jasnija nakon prerade ovogodišnjeg roda. DRŽAVNA POMOĆ MADA se poljoprivrednici konstantno žale kako im država ne pomaže dovoljno subvencijama u ovoj oblasti, iz Evropske unije smatraju da su ulaganja preterana. - Na subvencije države odvaja se u Srbiji 2,6 odsto od ukupnog BDP - kaže šef Ekonomskog sektora Delegacije Evropske unije u Beogradu Frek Janmat. - Prosek Evropske unije je mnogo manji - 0,6 odsto od BDP. Da bi se uštedelo, rebalansom budžeta je ove godine povećan porez na dividendu i PDV, ali su nadležni ovaj višak novca dali na pomoć poljoprivredi. Ako se već daju stredstva, neophodno je da se uspostavi jasna strategija, jer ovako paori nikada ne mogu da znaju kolike će subvencije biti naredne godine.
Nastavak na Večernje novosti...
