Izvor: Blic, 05.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za tri godine 300 DM
Za tri godine 300 DM
BEOGRAD - Za sve nas iduća godina neće biti laka, ali ćemo stati na svoje noge. Da bismo bili uspešna zemlja u tranziciji moramo da izbegnemo scenario BiH koja se oslanjala na stranu pomoć, ali i Rumunije u kojoj se ekonomska reforma stalno odlaže - rekao je na jučerašnjem savetovanju ekonomista Jugoslavije Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade, koji je najavio da je planom ekonomske politike dogodine predviđen rast proizvodnje i društvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proizvoda od četiri odsto, a inflacije 20 procenata.
- Otklonjene su sve prepreke za stabilan dugoročni ekonomski rast. Na dobrom smo putu da spoljni dug rešimo na za nas najpovoljniji način i smanjimo ga sa 12 na sedam milijardi dolara, a optimista sam da će se srediti i političke prilike u zemlji. Ove godine zahvaljujući rastu poljoprivredne proizvodnje od 20 odsto imaćemo povećanje društvenog proizvoda za oko pet procenata. Nažalost, ovaj uspeh teško može da se ponovi tako da je dogodine očekivan rast proizvodnje oko četiri odsto, ali je realno očekivati da inflacija bude prepolovljena jer su otklonjeni najveći cenovni dispariteti - naveo je Labus. Stabilnost deviznog kursa se, prema njegovim rečima, ne održava stranom pomoći već domaćim finansijskim transakcijama i legalizacijom sive ekonomije. On se određuje na međubankarskom deviznom tržištu i od Nove godine će, kako je potvrdio, biti liberalizovan tako što će banke direktno ugovarati trgovinu devizama, a NBJ neće intervenisati na deviznom tržištu.
Za iduću godinu je, kako je najavio Labus, planiran rast deviznih rezervi od 250 miliona dolara. Savezni budžet je projektovan na 65 milijardi dinara, dok u kasi Republike Srbije treba da se nađe 311, a Crne Gore 20 milijardi dinara. Zbir sva tri budžeta ne bi trebalo da premaši 41,2 odsto društvenog proizvoda.
Upozoravajući da šansa koja je našoj zemlji pružena za brz ekonomski oporavak ne sme biti prokockana, Božidar Đelić, ministar za finansije u Vladi Srbije, naglasio je da građani za tri godine mogu da očekuju da će nacionalni dohodak po glavi stanovnika biti 1.700 dolara, odnosno da će prosečne plate biti oko 300 maraka.
- Možemo da se lažemo da će se za nekoliko godina bolje živeti, ali stanje u privredi koje smo dobili u nasleđe je takvo da će biti uspeh ako održimo rast društvenog proizvoda od četiri do šest procenata. Stopa nezaposlenosti neće moći da bude manja od 20 odsto, a na prekvalifikaciju će morati da se uputi oko 60.000 zaposlenih u preduzećima i bankama. Očekuje se godišnji priliv stranih direktnih investicija od 500 miliona do jedne milijarde dolara, a planirane su i još tri donatorske konferencije koje treba da nam obezbede po 1,3 milijarde dolara - rekao je Đelić. Stojan Stamenković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, složio se sa procenama da nam predstoji teška godina u kojoj će biti nemoguće uz planirani rast proizvodnje i inflacije obezbediti i rast plata. U tom slučaju, prema njegovoj proceni, trebalo bi da se za oko 140.000 smanji broj zaposlenih. M.Vuković O penzijama kvartalno
Za redovnu isplatu penzija zbog povećanja broja penzionera naredne godine biće potrebno od 120 do 125 milijardi dinara, koliko iznosi ovogodišnji republički budžet. Vlada će, kako je najavio Đelić, nastojati da održi standard penzionera, ali je neophodno da se menjaju propisi o penzionisanju.
U pripremije i savezni zakon koji predviđa da se starosna granica za penzionisanje pomeri za tri godine i da se rast penzija kvartalno usklađuje sa rastom plata i cena, rekao je Miroljub Labus. Porezi se neće povećavati
Državna kasa biće praznija nego što je bilo planirano jer kasne donacije i priliv novca od privatizacije preduzeća, a u idućoj godini biće potrebno namiriti i otplatu spoljnog duga u iznosu od 17 milijardi dinara. Da bi se umanjio budžetski deficit valjalo bi povećati poreze, ali je to u ovakvim ekonomskim prilikama neodrživo i zato se to neće ni dogoditi, obećao je Đelić potvrđujući da će se za trećinu smanjiti porez na finansijske transakcije i da će se bankarske kamate svesti na dva do tri odsto mesečno.
