Izvor: B92, 19.Jan.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za štrajkove krivi država i stranke
Beograd -- Polet brojnim štrajkovima dala je država obećanjima koje ne može da ispuni, kao i pričom da je kriza prošla i da je zemlja izašla iz recesije, kažu analitičari.
Zahtevi štrajkača - od onih da se povećaju plate u javnim preduzećima, preko borbe radnika u privatizovanim preduzećima za topli obrok i redovne plate prešli su sa nivoa socijalnog problema na ključni politički problem u državi, smatra urednik ekonomske rubrike u listu Politika Miša Brkić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
„Njihovo izvorište jeste u sferi politike, a ne u sferi socijale. EPS je klasičan primer – kada pogledate sporazum koji je resorni ministar, socijalista Škundrić, napravio sa sindikatima i poslovodstvom EPS-a i Termoelektrane Obrenovac, vi tačno vidite kako iza čitave priče zapravo stoji politika, a ne ni socijala ni ekonomski interes”, kaže on.
Brkić dodaje da "informacije koje stižu sa pregovora sindikata EPS-a i resornog ministra govore o dosta bahatom odnosu sindikata prema državnom činovniku i pretnjama da ako oni ne dobiju to povećanje da bi Škundriću i socijalistima moglo da se desi ono što im se desilo 5.oktobra".
Osim ekonomske i socijalne dimenzije štrajkovi u Srbiji imaju i onu političku, jer "nije slučajno da baš toliki broj radnika u isto vreme da iskaže svoje nezadovoljstvo”, kaže predsednik Sindikata Nezavisnost Branislav Čanak i dodaje da "činjenica da u Srbiji iz dana u dan sve veći broj radnika koji štrajkuju ukazuje na to da među njima postoji neka veza”.
„Neke stvari su mogle da nastanu mnogo ranije, a nastale su baš sada, tako da mi to liči da bi mogla da bude neka priprema za neka šira politička događšanja, jer neverovatan je taj skup događaja koji gotovo da među sobom nemaju nikakve veze znači da imaju neku drugu vezu. Nije to tako slučajno, sem što postoji jedan opšti pojam razloga za protest – a to je što je država praktično poslala signale radnicima da su neke stvari moguće, koje u stvari nisu moguće", kaže Čanak.
Miša Brkić podseća da su mnogi članovi Vlade koristili nezadovoljstvo radnika za skupljanje političkih poena za sopstvenu stranku.
„Svaki ministar iz partije koja je koalicioni partner u vlasti pravio je populističke i demagoške aranžmane kad god je stigao i gde god je stigao. Jedan ministar, ministar rada Rasim Ljajić, je napravio stranku državnim parama tako što je išao od Novog Pazara do Lapova i obećavao radnicima koji štrajkuju da se ništa ne sekiraju da će im država povezati radni staž, da će im isplatiti plate, a pri tom nikad nije govorio odakle te pare”, objašnjava on.
Brkić dodaje da je "tako svaki ministar koji je odlazio negde na teren nekome nešto obećavao i ispostavljao račun koalicionoj vladi i to je suma koja ode iz budžeta, ali koja ugrožava i zato smo i imali prošle godine onakav budžet i onakvu frku i zato je i došao MMF i imali smo probleme kakve smo imali".
Branislav Čanak iz sindikata Nezavisnost ne isključuje mogućnost da se svi koji su trenutno u štrajku u jednom momentu ujedine u jedan širi zajednički protest, koji bi mogao imati i političku pozadinu.
„To se još nije desilo, a i to može da se desi da se i Kuršumlija i Beograd i Novi Sad i još neki objedine u jednom širem protestu koji neće biti kontrolisan od sindikata, nego će više biti kontrolisan od političkih centara moći i radnika koji će u tome učestvovati na taj način što će očekivati sva ona obećanja koja su im data javno, ali i ona koja su im datat tajno, iza scene. Ima ovde mnogo igrarija sa ozbiljnim stvarima u kojima su učestvovali pre svega političari, obećavajući im svašta i nemoguće stvari. Ti isti političari su kroz državu potpisali razne međunarodne sporazume koji ih obavezuju da to što su prvo pričali ne mogu da urade, jer imaju ove obaveze", napominje on.
Talas štrajkova se širi širom zemlje
Srbiju je zahvatio talas štrajkova i dok u Vladi poručuju da nisu nadležni za sve probleme radnika, analitičari upozoravaju da može doći do širenja protesta. Skoro svakodnedvno u nekom gradu u Srbiji radnici nekog preduzeća počinju da štrajkuju. U štrajkove stupaju i radnici koji su poslednji put primili plate pre šest godina ili čija preduzeća godinama ne rade.
Kuršumlija, Beograd, Novi Sad - samo su neki od gradova u kojima su proteklih nedelja radnici protestovali. Od početka godine nezadovoljstvo su iskazivli na različite načine, blokadom saobraćajnica ili državnih institucija. Svako iz svojih razloga - oni u javnim preduzećima zato što žele povećanje zarada. Oni u privatnim zato što plate nisu dobili godinama, nemaju povezan staž, ni zdravstveno osiguranje.
Pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Katić kaže da država nema odgovor na sve zahteve radnika. "Svako iz svoje nadležnosti mora da reaguje. Nažalost, ovih meseci su štrajkovi najčešće rezultat loših privatizacija i tu je teško naći ko je taj koji je nadležan da reši to pitanje”, kaže ona.
"Država ne može da reši pitanje neisplaćenih zarada. To je pitanje poslodavca koji je vlasnik određenih preduzeća. A radnici ostaju i dalje da se u skladu sa zakonom bore za svoja prava i da se zaštite”, poručuje Katićeva.
Član Akademije ekonomskih nauka Mlađen Kovačević smatra da je i Vlada određenim potezima pokazala da ima mekan pristup prema štrajkovima. "Imam utisak da je odluka Vlade da se odmrznu primanja članova Vlade, poslanika i činovnika, a u isto vreme zamrznu plate u javnim preduzećima, izazvala veliko nezadovoljstvo”, kaže on.
Talas štrajkova i pored teškoća zbog svetske ekonomske krize mogao bi biti proširen, upozorava Mlađen Kovačević. "Prvo bih hteo da kažem da smo osam godina živeli znatno bolje nego što smo stvarali, potrošnja je bila znatno veća. Sada je došlo vreme da ne možemo da trošimo ono što nemamo, a kao rezultat toga nezadovoljstvo se povećava”, ocenjuje on.
Radnici nekih od preduzeća u štrajku zarade nisu dobili skoro pola decenije. Zašto su se baš sada odlučili da prekinu sa poslom i radikalizuju štrajk, niko nema precizan odgovor. Neki su verovali da će sa novim vlasnikom doći i bolja vremena, dok su se drugi uzdali u državna obećanja. Sada mnogi čekaju poteze sindikata.
Predsednik Udruženja granskih sindikata "Nezavisnost” Branislav Čanak očekuje podršku države. "Stvari se dešavaju u jednom satu, a već su drugačije u drugom satu. Videćemo koliko je to moguće smiriti, činjenica je da će država morati da odreši kesu u nekim situacijama”, smatra on.
Novi zakon o štrajku trebalo bi da uvede veću kontrolu poslodavaca, da definište razloge štrajka i šta je čija nadležnost. Do tada, tekući štrajkački zahtevi, koji su po formi sve radikalniji, traže ne objašnjenja, već rešenja.
