Izvor: B92, 28.Okt.2012, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za slavu odu i dve plate
Da ništa ne zafali na slavskoj trpezi i sve "ide po redu"- od pečenja, preko kolača i pića, domaćice u Srbiji moraće da izbroje priličnu sumu novca.
Ove sezone za slavsku trpezu sa predjelima, jelima, specijalitetima, slatkišima i pićem, kako računica pokazuje, valja izdvojiti minimum 25.000 pa do 80.000 dinara, odnosno dve prosečne mesečne zarade.
Najveći izdatak slavske trpeze svakako je pečenje. Za kilogram prasetine treba izdvojiti od 399 do 490, jagnjetina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dostiže i 580 dinara, plus plaćanje pečenja, a za to se po kilogramu uzima od 40 do 80 dinara zavisno od pečenjare.
A, pre toga na slavskoj trpezi sledi ono standardno - razne pite, dimljeno meso, rolati, čorba, kupus, sarma...
I za posnu slavu, zavisno od broja gostiju, treba izdvojiti gotovo dva proseka. I najskromnije obeležena slava iz kućnog budžeta će izvući minimum 20.000 dinara.
To obuhvata 10 kilograma sveže ribe, šarana, na primer, i pripremu kod kuće. Ima i jeftinijih vrsta ribe, a ako se još pripremaju kod kuće, ručak je znatno povoljniji.
To važi i za kolače, prebranac, posna predjela. Za brojnije goste i skuplji izbor glavnog jela valja izdvojiti nekoliko puta više novca. Kilogram šarana kreće se, inače, od 380 do 490 dinara.
Trgovci su, kažu, spremni za predstojeće slave. Najavili su i specijalne ponude. Uoči slavlja mnogi prometnici su zajedno sa dobavljačima snizili cene osvežavajućih, ali i alkoholnih pića, u proseku od 10 do 15 odsto.
"Svake godine u periodu slava organizujemo akcijska sniženja, gde potrošačima nudimo jeftinije meso, ribu, ali i sir, salate, pića, kolače", ističu u trgovinskim lancima.
Srpskih 80 slava
Svečari koji su u subotu proslavili Svetu Petku kutlaču će predati rođacima, komšijama i prijateljima čiji je kućni svetitelj Sveti Luka. Sezona slava koja je počela sa Velikom i Malom Gospojinom, u danima koji su pred nama ulazi u pun zamah.
Oni najdruželjubiviji među nama do proleća pohodiće najmanje desetak slava.
Domaćini trudeći se da obezbede što više hrane i pića, ali i njihovi gosti koji neretko trče od stola do stola, međutim, često zaboravljaju da je suština proslavljanja krsnog imena u molitvi i okupljanju.
Svetitelji koje Srbi najviše slave bez velike matematike su Sveti Nikola, Sveti arhangel Mihailo i Sveti Jovan. U društvu „najpopularnijih“ slava je i Đurđevdan, a ova četiri sveca kao kućnog patrona obeležava ogormna većina srpskog naroda. Slavska sveća pali se i u čast drugih svetaca, čija se uspomene sećamo u ovom delu godine.
Kretanje i obaveze veliki broj Srba u sledećih nekoliko meseci određivaće prema - crkvenom kalendaru. Posle Lučindana, sledi Mitrovdan, potom idu Vračevi, pa Đurđic, i sve tako do Aranđelovdana. A tek onda: Mratindan, Sveti Jovan Zlatousti, Vavedenje, pa Alimpije stolpnik, Nikoljdan, Sveti Stefan...
Iako precizni podaci ne postoje, smatra se da srpski narod obeležava oko 80 slava. Kućni patroni su uglavnom svetitelji, ali su krsna imena i mnogobrojni događaji iz života Hrista i Bogorodice.
Profesor Bogoslovskog fakulteta protojerej-stavrofor Dragomir Sando kaže da je krsna slava običaj koji se proslavlja u molitvi patronu i u spomen na dan krštenja predaka. U svojevrsnoj trci, zbog velikog broja gostiju koje dočekuju, međutim, vernici često zanemare molitveni deo slave.
U postkomunističkom vremenu, buđenjem nacionalnog i religijskog osećaja kod naroda došlo je i do estradizacije vere, pa i krsne slave. Kućni sveci često se slave u kafanama, prasići se kolju i peku i u vreme posta, a slavske svetinje - kolač i koljivo, domaćice sve češće kupuju u supermarketima.
Ovakve pojave u crkvi pripisuju se duhovnoj nezrelosti našeg naroda, koji se još oporavlja od poluvekovnog ateizma, ali i „posnom“ vremenu u kojem živimo. Poznato je da se srpski narod ne može baš pohvaliti crkvenošću, a ova pojava najvidljivija je u vreme slava. Veliki broj svečara, naime, slavu slavi mimo Crkve i obreda koji se obavljaju u hramovima.
Ovo se obično pravda činjenicom da je reč o poštovanju tradicije i kulta predaka, od kojih je slava nasleđena i koja će biti dodeljena budućim pokolenjima.
