Izvor: Politika, 28.Maj.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za sada zadovoljni i Srbija i MMF
Vlasti u Beogradu u obavezi da u Vašington pošalju pismo o namerama. – Posle ove runde pregovora kao da je sazrela svest da Srbija mora da vodi više računa o realnom sektoru ekonomije i nivou zaposlenosti
I pored uveravanja zvaničnika da su razgovori sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda tekli „glatko”, profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić kaže da su razgovori bili „teški”.
– Mislim da su ti razgovori s jedne strane bili opterećeni i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << određenim činjenicama iz realne ekonomske situacije naše zemlje koje nisu u potpunosti u skladu sa očekivanjima koje su imali i MMF i naša strana krajem prošle godine. Pre svega mislim na nivo budžetskih prihoda koji je bio nešto manji nego što je bilo planirano, na nivo oživljavanja ekonomske aktivnosti koji se možda nije desio u toj meri u kojoj smo očekivali i, konačno, na proces koji smo započeli, a to je racionalizacija javnog sektora u celini koji je, kao što znamo, jedan dosta kompleksan proces koji zahteva dosta vremena i gde u ovom prvom koraku rezultati verovatno nisu onakvi kakvi bismo želeli i mi i MMF – rekao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
Šoškić, koji je predsednik Saveta Narodne banke Srbije (NBS) i kandidat za novog guvernera te važne državne institucije, smatra da između dve strane ipak „postoji jedan vrlo visok nivo međusobnog razumevanja, saglasnosti po tome u kom pravcu treba reforme da se odvijaju”.
On je izrazio uverenje da od predstavnika MMF-a neće izostati neka vrsta povoljne ocene toga šta Srbija čini u realizaciji dogovorenog programa s tom međunarodnom finansijskom institucijom.
Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković smatra da je revidiranje rasta privrede Srbije od strane Međunarodnog monetarnog fonda s dva na 1,5 odsto u ovoj godini i sa četiri na tri procenta u 2011. godini, u potpunosti u skladu s projekcijama u nedavno objavljenom Izveštaju NBS o inflaciji za 2010. godinu. „Dakle, u 2010. godini očekujem spor oporavak, ali ipak oporavak”, rekao je Marković.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije profesor Dragan Đuričin tvrdi da bi vlada Srbije trebalo, posle završenih razgovora s Međunarodnim monetarnim fondom, da vodi više računa o realnom sektoru ekonomije i nivou zaposlenosti.
Đuričin naglašava da su Srbiji u ovom trenutku potrebne znatne investicije da bi se podigao nivo ekonomske aktivnosti, kako bi proizvodnja nadmašila potrošnju..
On je za Tanjug rekao, komentarišući završetak razgovora predstavnika vlade i MMF-a, u okviru četvrte revizije stendbaj aranžmana, da su, prema svemu sudeći, „obe strane zadovoljne” i da je u izgledu povlačenje novih 380 miliona evra iz aranžmana (od ukupno 2,9 milijardi evra) za održavanje stabilnosti kursa. „Pitanje je, međutim, održivosti takvog privrednog modela i ovakve monetarne politike. Jer, mi smo prihodima privatizacije finansirali fleksibilan kurs, imali smo velike finansijske troškove. Dugo vremena, kada su prihodi od privatizacije presahli, praktično, nađen je modus da se preko kredita za održavanje kursa održi makroekonomska stabilnost”, naglasio je Đuričin. On ocenjuje da nastavak takve ekonomske politike više nije održiv i da se mora preći na novi kolosek privrednog razvoja. „Ja razumem da MMF, kao poverilac srpske vlade, insistira na makroekonomskoj stabilnosti i na normalnim uslovima privređivanja u finansijskom sektoru. To je razumljivo, oni su kreditori naših deficita i sasvim je razumljivo da oni insistiraju na tim ciljevima”, rekao je on i ukazao da bi vlada Srbije morala da vodi računa i o nezaposlenosti, uz istovremeno rešavanje problema i interesa realnog sektora. „Ono što je potrebno Srbiji u ovom trenutku, to su znatne investicije, da bi se podigao nivo ekonomske aktivnosti, jer sve se svodi na to da mi trošimo više nego što proizvodimo. Da, neko je spreman da finansira naše deficite, ali to podrazumeva socijalno prihvatljivu politiku”, ukazao je Đuričin.
Đuričin je ponovio da Srbija mora da poveća obim investicija, koje ne mora da finansira kreditima, već to može da učini preko strateškog partnerstva, odnosno njihovim uvođenjem u vlasništvo javnih preduzeća, a i isto to može da ponudi za partnerstvo u privatnim preduzećima, ukoliko za to postoji prilika i potreba. „Samo izvoz i rast izvoza mogu biti garancije održivosti privrednog razvoja. To je danas glavni megatrend u svetu, koji ima još i ekološki faktor”, poručio je Đuričin.
Profesor Ekonomskog fakulteta i savetnik premijera Jurij Bajec smatra da Vladi sada predstoji da sačini pismo o namerama i uputi ga fondu, kojim se obavezuje da će sprovoditi politiku o kojoj se dogovarala i do sada sprovodila. Bajec je naveo da će taj dokument sadržati, između ostalog, najosetljivija pitanja koja se odnose na zamrzavanje plata i penzija, ali i pažnju koju treba posvetiti javnim prihodima i rashodima.
Pismo o namerama će, prema rečima Bajeca, takođe obuhvatiti i način vođenja politike kursa dinara, potrebu da se što više para iz javnih prihoda usmeri na investicije, a manje na nepotrebne troškove državne administracije i mere koje treba ponovo da obezbede brži privredni rast, ako ne u ovoj, onda u narednoj godini.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović ocenio je da Vlada nije spremna da smanji administraciju i javnu potrošnju. „Sumnjam da će biti smanjenja administracije i javne potrošnje jer je administracija pouzdano biračko telo, a postoje predizborni nagoveštaji, tako da će se vlada teško odlučiti da krene u te rezove”, rekao je Đogović agenciji Beta.
MMF je saopštio da su preduslovi da Izvršni odbor krajem juna potvrdi dogovor o četvrtoj reviziji da Vlada Srbije pre toga donese odluku kojom će pospešiti dogovorena otpuštanja u javnom sektoru i uputi Skupštini Srbije na usvajanje novi zakon o penzijama. Đogović je rekao da bonusi za zaposlene u javnom sektoru, koje je najavila Vlada Srbije, „predstavljaju čist populizam i dodvoravanje administraciji”. „Vlada je iz političkih razloga voljna da izađe u susret administraciji, iako to nije interes zemlje”, rekao je Đogović i dodao da je opravdano samo da se penzionerima dodele bonusi.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić tvrdi da povećanje izvoza i privlačenje stranih investicija, kako je to preporučio šef misije Međunarodnog monetarnog fonda Albert Jeger, za Srbiju nije izvodljivo u kratkom vremenskom periodu, jer su na globalnom nivou investicije u proteklom, kriznom, razdoblju znatno opale.
Pravi recept za Srbiju je da povećava izvoz i stvara uslove za što veći priliv stranih direktnih investicija, rekao je Savić.
U.E.R.
------------------------------------------------------
Finansijski sektor Srbije uspešno prebrodio krizu
Vašington – Međunarodni monetarni fond ocenio je juče da je finansijski sistem u Srbiji uspešno prebrodio svetsku finansijsku krizu, ali da će glavni izazov biti da se izdrži mogući nastavak pogoršavanja ekonomskih uslova.
U izveštaju o proceni stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji, objavljenom na sajtu MMF-a (www.imf.org), navodi se da bi glavni rizici za bankarski sektor mogli da budu produžavanje recesije i rast kreditnog rizika zbog deviznog zaduživanja kompanija i građana.
MMF je ocenio da bi u Srbiji trebalo postepeno da se smanjuju obavezne rezerve banaka i iznos državne garancije na štednju.
Potrebno je, ističe se, uvesti i procedure kojima bi se za kompanije olakšalo restrukturisanje kredita s kašnjenjem u otplati.
Bankarski sektor u Srbiji, navodi se, visoko je kapitalizovan i likvidan i pokazao je značajnu otpornost u stres testovima, tako da ni značajan porast obima kredita s kašnjenjem u otplati ne bi ugrozio adekvatnost kapitalizacije banaka.
U izveštaju MMF-a ocenjuje se i da bi Vlada Srbije trebalo da napravi sveobuhvatnu strategiju upravljanja zaduživanjem.
Neophodno je da se procedure emitovanja državnih obveznica usklade s najboljom međunarodnom praksom iako je emitovanje tih hartija od vrednosti u Srbiji pomoglo da se obezbede stabilni izvori finansiranja, naveo je MMF.
Prema izveštaju MMF-a, osiguravajuće kompanije u Srbiji su dobro kapitalizovane, ali je srpsko tržište osiguranja nerazvijeno.
MMF je preporučio da se u Srbiji završi odvajanje kompanija koje se bave životnim i neživotnim osiguranjem, da se usvoje mere za promovisanje osiguranja i liberalizuje lokalno tržište reosiguranja.
Kako se ističe, potrebna je i revizija funkcija agencija za osiguranje depozita, pošto prema trenutnim rešenjima može da dođe do konflikta interesa u obavljanju određenih dužnosti.
Beta
[objavljeno: 29.05.2010.]
