Izvor: B92, 20.Jul.2011, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za račune dnevno 200 dinara
Beograd -- Samo jedna četvrtina građana pri ulasku u radnju potroši više od 200 dinara, što govori da tri četvrtine stanovništva dnevno kupuje samo najosnovnije.
Pri tom, i spisak namirnica koje se svakodnevno nabavljaju sve je kraći, a tokom trajanja krize, kesa iz radnje postajala je sve tanja, a u njoj se nalaze namirnice koje se biraju pre svega prema ceni, dok kvalitet i robna marka više nemaju uticaja na opredeljenje potrošača.
Primera radi, prošle godine u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovo vreme hleb „sava" od 500 grama, koštao je 28,5 a danas 54 dinara, brašno je sa 32,5 premašilo 60 dinara, ulje je sa 73 dostiglo 140, jaja su bila 77,9 a sada 139, dok se šećer sa 63,9 sada prodaje „povoljno" za 115 (ako nije iz robnih rezervi koje su pustile kontingent po ceni od 98 dinara).
Najmanje su rasle cene mesa, ali je zato ta namirnica zabeležila drastičniji pad u prometu nego druge sa spiska osnovnih. Slična je situacija i sa mlekom, koje je posle prošlogodišnje nestašice poskupelo za u proseku deset odsto, ali za isti procenat je smanjena i prodaja.
NI sedam dana nije prošlo od poslednjeg poskupljenja šećera, a pojedine šećerane su trgovcima dostavile nove cenovnike po kojima će ova namirnica u narednih nekoliko dana poskupeti za pet odsto. Uz šećer će, kako kažu trgovci, poskupeti i ulje kompanije "Dijamant”, i to za četiri odsto.
Pad kupovne moći stanovništva razlikuje se po regionima, pa je najniži u Novom Sadu, 16 odsto, sledi Beograd sa 17, dok se u unutrašnjosti Srbije kreće od 25 do 26,5 odsto. Iako iz ovih podataka proističe da su veći gradovi lakše podneli krizu, razlike nisu realni odraz pada standarda.
Naime, prosek u gradovima „vuče" (istina, mali) deo dobrostojećih sugrađana kod kojih kriza nije promenila kupovne navike, dok je u unutrašnjosti zemlje veća mogućnost da se niže zarade i poskupljenja supstituišu kroz alternativne načine snabdevanja, najčešće namirnicama sa porodičnih imanja.
"U poslednja tri meseca pad standarda je zaustavljen, ali to još nije razlog za optimizam, jer je posledica sezonskog pada cena voća i povrća. Tek na jesen videće se da li je to pojevtinjenje trajnije ili samo odraz veće ponude, a skromne tražnje. Ono što bi zaista trebalo da brine, jeste procena analitičara velikih kompanija, koji tvrde da neće biti naglog oporavka privrede, već da nam sleduje vrlo usporen rast od jedan do tri odsto godišnje. Većina malih i krhkih preduzeća neće moći da preživi taj period, što će izazvati novu nezaposlenost i pad proizvodnje", kaže za Danas Dragoljub Rajić, saradnik u Uniji poslodavaca Srbije.
On dodaje da takvo stanje ne odgovara ni razvoju trgovine, iako je u toj grani povećana konkurencija.
"To je uticalo na smanjenje marži i one se kod većih kompanija kreću između 17 i 18 odsto. Izuzetak je jedino lanac Maksi, koji je zadržao 23 odsto marže, ali to ne utiče na njegovu konkurentnost, jer poseduje najveći broj maloprodajnih objekata. To omogućava nabavku većih količina roba, sa nižim cenama i većim rabatom, tako da je i pored relativno visoke marže, roba često jeftinija nego u drugim radnjama. S druge strane, i ta relativno visoka marža ima neku svoju logiku, jer je većima supermarketa smeštena u gradskim centralnim zonama, što proizvodi veće troškove , objašnjava Rajić.
Sumorna slika porodičnog budžeta pogoršana je i zbog činjenice da je pre dve godine za standardnu potrošačku korpu trebalo izdvojiti tek nešto više od prosečne plate, ili 1,2 odsto a za minimalnu 0,62 odsto. Ove godine, za prosečnu korpu potrebna je jedna i po plata, ili 1,55 odsto dok se minimalna „pokriva" sa 0,84 odsto zarade. Ako se tome doda podatak da u Srbiji prosečno u porodici radi samo jedan član, čak i ako se u računicu uključi „siva zona", onda je slika osiromašenih građana za alarm.
