Izvor: B92, 12.Jun.2010, 23:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pristojan život bar hiljadu evra
Beograd -- Prilično gruba računica, pristojnog, ali skromnog života pokazala je da je za njega u Beogradu potrebno oko 100.000 dinara - i to za one sa stanom u vlasništvu.
To predstavlja skoro tri prosečne srpske plate. Problem što veliki broj građana ne dostigne ni prosek.
Spisak je podrazumevao minimalne izdatke - nužno telefoniranje, bez automobila, sa najjeftinijom garderobom. Nedostaje odlazak kod frizera, kozmetičara, privatnog doktora, školarina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za samofinansirajućeg studenta, renoviranje stana, kupovina tehnike.
Kad se sve ovo obračuna - nedostaje makar još jedna plata. Prosečna zarada u Srbiji u aprilu je bila nepunih 35.000 dinara. Sa dve takve plate u Beogradu se teško živi. Četvoročlana porodica sa dvoje dece u vrtiću, u sopstvenom stanu, samo za hranu i račune svakog meseca mora da odvoji najmanje - 62.000 dinara.
Siromaštvo u porastu
Poslednji podaci pokazuju da se siromaštvo u Srbiji povećalo. Trenutno je oko 6,9 odsto građana ispod linije siromaštva, koja podrazumeva oko 8.000 dinara mesečno po osobi. Evropska unija, s druge strane, priznaje da je siromaštvo pretnja za 17 odsto stanovnika. U Britaniji je 22 odsto siromašnih, u Nemačkoj 13 odsto, a Francuskoj - 14. Odgovor kako je kod njih procentualno više siromašnih nego kod nas leži u tome što EU ima drugačije parametre. Ona prati broj relativno siromašnih građana, a to su oni čije su zarade, najčešće, manje od 60 odsto državnog proseka. U Francuskoj je granica 645 evra po osobi mesečno. Po ovoj metodologiji, broj siromašnih u Srbiji bi bio mnogostruko veći.
Polovina novca odlazi na hranu, oko 3.000 dinara na najosnovniju i najskromniju kućnu hemiju, „Infostan" je za 50 kvadrata oko 5.000 dinara, struja najmanje 2.000 dinara, pretplate za javni servis i kablovsku televiziju od 1.250 do 1.400 dinara, računi za fiksni i mobilne telefone najmanje 1.200 dinara ukupno, dve markice za zaposlene - 4.500 dinara, a 20 odsto regresirani vrtić za dvoje dece - 14.800 dinara.
Teško je proceniti gde je granica pristojnog života. Loš standard građane Srbije davno je lišio mnogih stvari koje bi svakako morale da se nazovu normalnim, a nikako razmaženim prohtevima. Jedno od njih je letovanje. Da bi četvoročlana porodica stigla do nekog mora morala bi da tokom godine uštedi najmanje 1.000 evra, a realno 1.500 za skroman odmor. Onaj koji zahteva zakup apartmana i makar dva obroka u sopstvenoj režiji. To znači da svakog meseca sa strane treba da odvoji najmanje od 100 do 150 evra.
Nije lako proceniti ni šta je minimum za garderobu i obuću. Statistika kaže da domaćinstvo mesečno za ovo odvaja 2.161 dinar. Realnost je da se za te pare mogu kupiti dve majice. Koliko god godina da se nosi ista obuća, jednom se mora kupiti nov par, a on je najmanje 4.000 dinara. Kada se sabere dvoje odraslih i dvoje dece, u proseku, na garderobu, cipele i patike, mesečno odlazi minimum od 3.000 do 4.000 dinara. Govorimo o skromnim i nužnim kupovinama. Gornja granica izdataka za „krpice" skoro da ne postoji.
Porodica koja ima pristojan standard o bioskopu i pozorištu ne bi trebalo da razmišlja kao o luksuzu. A ako njih četvoro krenu pred veliko platno - treba im najmanje 1.000 dinara. Pozorište je znatno veći trošak, za četvoro najmanje 2.500 dinara, a neke popularnije predstave mogle bi da im iz džepa izvuku i gotovo 5.000 dinara. Odlazak na koncert neke svetske zvezde već moraju strateški da pripremaju, jer samo za roditelje treba od 5.000 dinara.
Bez pomoći roditelja bilo bi još teže
U pokretu potrošača Beograda kažu da se nisu bavili računicom koliko bi trebalo novca za pristojan život u prestonici. Dosta je problematično, napominju, šta sve treba da uđe na taj spisak. "Treba izračunati koliko se dnevno troši hrane, koliko košta stanovanje, svi računi. Sigurno je da treba obračunati obrazovanje. Stariji treba najmanje jednom mesečno da odu u pozorište, a mladi i dva puta. To je u zoni održavanja kvaliteta življenja. Treba odvajati svakog meseca za letovanje, a bilo bi preporučljivo da deca odu i sedam dana na zimovanje", kaže Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača.
"Svakog dana mi samo na hranu ode oko 1.000 dinara. I to su vrlo skromne nabavke. Ne kupujem najpre voće, pa povrće, a ni meso nemamo svakog dana na tanjiru. A, gde su hemija, računi, „Infostan", prevoz, vrtić... Garderobu i cipele jurim po sniženjima i deca su na prvom mestu. Izlazaka smo se davno odrekli. O letovanju ove godine i ne razmišljam".
Ljiljana Ilić je zadovoljna makar što ima svoj stan. Ona i suprug zarađuju prosečne srpske plate s kojima jedva izlaze na kraj. Od pristojnog života deli ih najmanje još jedna prosečna zarada, a da bi sebi dali oduška i počeli da obilaze bioskopske i pozorišne premijere, uložili nešto u stan, otputovali nekad negde, decu poslali na zimovanje, procenjuju - trebalo bi da svako prima najmanje po 70.000 dinara mesečno.
"Svakog dana za kafu i sendvič na poslu treba još najmanje po 200 dinara za mene i suruga. Po 100 dinara ode na slatkiše za decu. Rekreativna nastava za decu je po 14.000 dinara za sedam dana. Treba im najmanje 2.000 za džeparac. Obuću im kupujemo na svaka od tri do četiri meseca i košta najmanje po 3.000 dinara. To premašuje naša primanja, ali nam pomažu roditelji. I u svemu tome nema nikakvog luksuza. Da bismo živeli kao ljudi, treba nam sigurno dvostruko više novca", dodaje Ljiljana.
