Izvor: S media, 07.Jul.2010, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pomoć privredi potreban nov program
Saradnici Ekonomskog instituta predložili su juče da Vlada Srbije definiše novi program za ublažavanje negativnih posledica ekonomske krize kojim bi se rešavao problem likvidnosti privrede.
- Dosadašnje mere Vlade imale su pozitivne efekte na privrednu aktivnost, ali njima nije rešen problem niske likvidnosti i kreditne sposobnosti preduzeća - rekao je Stojan Stamenković na prezentaciji novog broja biltena Ekonomskog instituta „Makroekonomske analize i trendovi“ >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << (MAT).
Eventualni prestanak primene kriznog programa, kako je navedeno u MAT-u, značajno bi produbio te probleme privrede koja nije u stanju da se samostalno oporavi. Cilj novog programa trebalo bi da bude obnova i restrukturiranje privrede, kao i podsticaj finansiranja izvoza i novih investicija.
- Pored porasta nelikvidnosti preduzeća, sve većeg broja firmi u blokadi i zastoja u kreditiranju privrede, ekonomska politika mora da rešava probleme finansiranja budžetskog deficita, pojačane tražnje za devizama i ubrzanog pada vrednosti dinara, kao i relativno velikog obima prodaje evra od strane Narodne banke Srbije - istakao je Stamenković.
Privredna kretanja u maju, kako je rekao, karakteriše rast industrijske proizvodnje od oko tri odsto iznad prošlogodišnjeg proseka, kao i rast izvoza i uvoza.
Međugodišnje stope rasta prerađivačke industrije od 7,9 odsto u maju i 5,9 od janura do maja nešto su veće od stope rasta ukupne industrije na koju je najviše uticao manji rast proizvodnje i distribucije električne energije.
Nastavljen je rast proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda, kao i oporavak industrije gume i proizvoda od plastičnih masa, rast proizvodnje osnovnih metala i nemetalnih minerala, mašina i uređaja, dok je i dalje u padu proizvodnja naftnih derivata.
Subvencionisani krediti su, prema Stamenkovićevim rečima, uticali na rast proizvodnje, ali i uvoza trajnih potrošnih dobara. U maju je izvoz srpske privrede mogao da pokrije 61,2 odsto uvoza, tako da je trgovinski deficit za pet meseci ove godine iznosio 2,1 milijardu evra i manji je za 334 miliona evra nego godinu dana ranije.
Promet u trgovini na malo je, prema računici autora MAT-a, od januara do maja bio realno za 3,3 odsto manji nego u istom prošlogodišnjem periodu, dok je masa zarada za oko 1,5 odsto bila manja od prošlogodišnjeg proseka.
