Izvor: B92, 24.Feb.2011, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pokretanje proizvodnje 16.000 €
Beograd -- Za pokretanje najjednostavnije proizvodnje u Srbiji potreban je početni kapital od najmanje 16.000 evra.
Oprema i mašine, zakup prostora, plate i obuka za najmanje petoro radnika, sirovine, takse, porezi i doprinosi koje očekuje država, ali i prodor u prodajne objekte, početne su stavke na spisku troškova onoga ko reši da započne bilo kakvu proizvodnju u Srbiji.
Uslovi poslovanja i rokovi plaćanja u Srbiji su takvi da novopečeni proizvođač prvi novac za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << isporučenu i prodatu robu može da očekuje tek za pola godine. To je verovatno jedan od razloga što se preduzetnici okreću uslugama i trgovini.
„Zaposlenima sleduju plate svakog meseca, a na njih idu i obračuni i porezi", objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Sve teže opstaju
Prošle godine je prvi put s tržišta više nestalo nego što je nastalo novih preduzetničkih radnji, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Tokom 2010. upisano ih je 35.299, a izbrisano čak 37.168. U slučaju preduzeća, novonastalih je bilo 9.469, a ugašeno ih je 9.375.
„Nacionalna služba za zapošljavanje ima razne programe koji mogu da se iskoriste. Tu je projekat ”Prva šansa”, ili plaćene prekvalifikacije. Mašine su bitna stavka, ali naši privrednici često nemaju novca za nove, pa nabavljaju polovne iz inostranstva. Carinske stope su danas niže, ali od njih su i dalje potpuno oslobođene samo mašine skuplje od 200.000 evra", kaže Rajić.
Prema njegovim rečima, pre početka posla, veoma je važno ispitivanje tržišta - ono će pokazati čoveku šta nedostaje, gde i kako svoj proizvod može da plasira.
„Na početku je mala šansa da će ući u velike lance, jer nema ni dovoljne količine robe, niti novca da plati ulaz, koji po jednom bar-kodu košta i 150.000 dinara", navodi Rajić.
Pre desetak godina, Predrag Gvozednović, iz Smedereva, pokrenuo je proizvodnju hrane za kućne ljubimce. Isto bi, kaže, učinio i da danas bira delatnost.
„Možda je jeftinije i lakše početi s trgovinom, ali ja bih se uvek opredelio za proizvodnju, jer je tu uspeh siguran", kaže Gvozdenović, vlasnik ”Premila”.
„Kada sam počinjao, imao sam najviše 40.000 evra kapitala, i prvih deset meseci uspevali smo da zaradimo samo skromnu platu. Sve ostalo smo ulagali dalje. U mašinama i sirovini tih 40.000 evra imao sam već posle nekoliko meseci, ali ne i toliko novca na gomili. Najveći problem je bio da dostignem dobar kvalitet i da ga zadržim", navodi Gvozdenović.
Struktura
Viče od trećine, tačnije 34,4 odsto sektora trgovine, čine mala i srednja preduzeća, dok male firme čine manje od petine (17,2 odsto) prerađivačkog sektora. Mala i srednja preduzeća u prerađivačkoj industriji najviše učestvuju u tehnološko niskim oblastima - prehrambeni proizvodi, proizvodnja tekstila, papira i metala.
