Izvor: Blic, 13.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za početak 1,5 milijardi dolara
Za početak 1,5 milijardi dolara
BEOGRAD Saglasnost članica Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, postignuta na nedavnoj Regionalnoj konferenciji održanoj u Solunu, da se srovede procedura o održavanju Donatorske konferecije za rekonstrukciju Srbije u periodu posle pada režima Slobodana Miloševića, na predlog G17 plus i demokratske opozicije u Srbiji, je veliki uspeh. To je ujedno i poruka našim građanima da još ima vremena da se Srbija priključi Paktu i dobije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomoć za ekonomske reforme ocenio je Miroljub Labus, predsednik G17 plus, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Za razliku od drugih zemalja koje očekuju finansijsku podršku Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, a potrebno im je od šest do dvanaest meseci da naprave ekonomske programe spremne za realizaciju, mi smo ponudili konkretan projekat koji može da startuje čim demokratska opozicija preuzme vlast. Taj projekat je i test istine koji će pokazati da li međunarodna zajednica samo na rečima podržava političke i ekonomske promene u Srbiji. Što se nas tiče mi nemamo aternativu; moramo da se otvorimo prema svetu rekao je Labus i dodao da potpisnici predloga za održavanje Donatorske konferencije podržavaju obnovu zemlje ali ne na način kako to radi sadašnji režim. On je naveo da je do sada sanirano svega 4,5 odsto od ukupne direktne ratne štete koja je procenjena na četiri milijarde dolara.
Prema rečima Zorana Đinđića, predsednika Demokratske stranke, članice Pakta su jasno stavile do znanja da će njihov novac ući u Srbiju samo u slučaju da demokratske snage osvoje vlast. Stoga bi bilo dobro da se Donatorska konferencija održi do jeseni, odnosno do izbora, kako bi građani znali na šta mogu da računaju ukoliko sadašnje partije na vlasti izgube izbore.
Ukidanje sankcija nije dovoljno građanima jer taj potez bez inostrane finansijske pomoći nije garancija boljeg života kao ni opstanka nove vlasti. U projektu dostavljenom članicama Pakta precizirano je koliko je novca potrebno za podršku makroekonomskoj reformi i za izgradnju i rekonstrukciju infrastrukture. Pošli smo do toga da će u budžetu za iduću godinu deficit javnih finansija biti 950 miliona dolara a on se, prema našoj računici, može pokriti sa 500 miliona dolara pomoći međunarodne zajednice dok bi ostatak od 350 miliona bio obezbeđen u procesu privatizacije domaćim kapitalom a 100 miliona bi se pribavilo na evropskom tržištu kapitala istakao je Mlađan Dinkić.
Za infrastrukturne radove, precizirao je Dinkić, potrebno je 6,8 milijardi dolara a za brzi početak tog projekta neophodna je inostrana pomoć od 635 miliona dolara. To znači da bi za uspešan start ekonomske rekonskrukcije Srbije iz sveta trebalo da se obezbedi pomoć od 1,5 milijardi dolara.
Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratskog centra, napomenuo je da ovaj projekat nema monopol i da su dobrodošli i drugi. On je u Solunu apelovao da međunarodna zajednica odmah ukine sve oblike kolektivnog kažnjavanja naroda poput sankcija u oblasti nauke, infomarmatike, obrazovanja. M.V. Plata 250 maraka
Objašnjavajući koncept makroekonomske reforme Dinkić je naglasio da su prioriteti u državnom budžetu zdravstvo, za koje se traži povećanje od 400 miliona dolara, zatim obrazovanje koje treba da dobije 410 miliona više nego ove godine, sudstvo bi dobilo dodatnih 200 miliona kao i socijalna zaštita dok bi za novo zapošljavanje bilo potrebno povećanje od 260 miliona dolara. Procenjeno je da bi uz podršku međunarodne zajednice društveni proizvod u Srbiji iduće godine bio veći za 26 odsto od ovogodišnjeg a prosečna plata krajem naredne godine trebalo bi da bude 250 maraka. Bez potpisa SPO
Predlog za održavanje Donatorske konferencije za rekonstrukciju Srbije u postmiloševićevom periodu nisu potpisali predstavnici SPO, kako je naveo Labus, iz nepoznatih razloga, ali još ima vremena da se dokumentu ispod kojeg je 20 potpisa doda još jedan.
Međutim, taj 21. potpis nema značaja za proceduru odlučivanja o sazivanju ove konferencije kao ni za odluku o visini finansijske pomoći koju međunarodna zajednica treba da izdvoji kao pomoć građanima Srbije, naglasio je Miroljub Labus.
