Izvor: Politika, 13.Nov.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za otplatu kamate dva agrarna budžeta
Srbija iduće godine mora kreditorima da plati 90 milijardi dinara
Srbija će sledeće godine morati samo na ime kamata da izdvoji 90 milijardi dinara. O koliko velikim parama je reč, možda najbolje govori podatak da to predstavlja više nego dva prosečna agrarna budžeta ili čak 18 budžeta Bezbednosno-informativne agencije. Taj iznos daleko prevazilazi troškove odbrane, budžet policije, izdatke namenjene za studentski standard. I to nije sve. Kad se na sve to doda i glavnica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali i iznos koji je neophodan za pokrivanje minusa u kasi, ceh dostiže više od 400 milijardi dinara, ili oko četiri milijarde evra. Nešto manje od ovogodišnjih 4,4 milijarde evra.
To je cena koju će građani i privreda morati da plate zbog prekomernog zaduživanja države u poslednjih nekoliko godina. Jer, pre krize nivo državnog duga bio je ispod 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što privreda stvori za godinu dana. Do kraja ove godine, kako je nedavno istakao ministar finansija Mlađan Dinkić, javni dug dostići će čak 64 odsto BDP-a. Izraženo u čvrstoj valuti, to je više od 18 milijardi evra što znači da je za samo nekoliko godina taj iznos udvostručen.
Analiza Miroslava Zdravkovića, urednika portala Makroekonomija, pokazuje da su planirani izdaci za kamate, u odnosu na ovogodišnji budžet veći za čak 23 milijardi dinara. Upoređeno sa 2011. godinom taj iznos je udvostručen, ocenjuje Zdravković. Problem je, međutim, što će ti troškovi iz godine u godinu nastaviti da se uvećavaju. Zdravkovićeve procene pokazuju sa bi do 2014. godine ta izdvajanja mogla da premaše 120, u 2015. godini 160, a godinu dana kasnije čak 210 milijardi dinara. Tada će, u našem budžetu jedino troškovi za zaposlene biti veći od izdvajanja za kamate, tvrdi Zdravković. Svi drugi rashodi biće manji od isplata za kamate.
– Došli smo u poziciju dužničkog ropstva kada će sve namene u budžetu morati da se smanjuju, ako ne nominalno, a ono realno kako bi se servisirale obaveze nastale rastom javnog duga za glavnicu u kamate – ocenjuje Zdravković.
Odnos brojki je prilično poražavajuć. Tako, prema Zdravkovićevoj računici, u odnosu na 100 dinara rashoda za kamate na Vojsku dajemo 67, a na na poljoprivredu 45 dinara. Troškovi obrazovanja su nešto veći u ovom odnosu i dostižu 186 dinara. Uz to postoji mogućnost da taj udeo u narednih nekoliko godina padne na ispod 100 dinara. Takođe na 100 dinara troškova za kamate ide i 80 dinara za policiju, ali i svega 47 dinara za dečju zaštitu, 91 dinar za subvencije i 52 dinara za kapitalne izdatke.
– Kada država dođe u poziciju da mora da smanjuje troškove za vojsku, policiju, obrazovanje, zdravstvo i slične vitalne namene kako bi servisirala kamate – znači da je pala u dužničko ropstvo, smatra Zdravković.
A. Telesković
objavljeno: 13.11.2012.
