Izvor: Blic, 03.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za novi vinograd 3.333 marke
Za novi vinograd 3.333 marke
Povećanje poljoprivredne proizvodnje za 28 odsto tokom 2001. godine rezultiralo je rastom društvenog proizvoda od pet odsto. No, stvaranje potpuno slobodnog tržišta i napuštanje finansiranja prerađivača glavni je rezultat nove politike u poljoprivredi, kaže za 'Blic' Dragana Veselinova, republički ministar poljoprivrede.
- Ministarstvo se opredelilo da direktno podstiče primarnu proizvodnju. Tako je državna kupovina pšenice, koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smo imali u prošloj godini, bila nezapamćena u našoj agrarnoj istoriji, jer je država u 60 dana isplatila svu pšenicu koju je kupila, odnosno preko 500.000 tona. Uspeh je i isplata premija za mleko u celosti, za šećernu repu, duvan, kao i dotacija za nabavku kvalitetne stoke. Naš veliki uspeh je i to što smo reprogramirali dugove prerađivačke industrije prema Direkciji za robne rezerve, kao i dugove seljaka po osnovu doprinosa i poreza državi. Mislim da je poraslo i poverenje zemljoradnika u Vladu, mada oni nikada ne mogu u potpunosti biti zadovoljni merama države - ističe Veselinov u razgovoru za 'Blic', dodajući da je Srbija jedna od retkih zemalja u tranziciji koja nije zabeležila pad proizvodnje u oblasti agrara u prvoj godini reformi. Zdrava hrana se često pominje kao naš potencijalni strateški izvozni proizvod. Koliko je srpska poljoprivreda spremna za takvu proizvodnju?
- Sama priroda ne daje zdravu hranu. Ona je pre svega ekonomska kategorija u koju mora da se ulaže. Da bi ste dobili na obimu proizvodnje, mora se koristiti mnogo manje hemijskih sredstava. Moramo imati i novu genetiku, odnosno moramo stvoriti nove biljke koje su spremne da se same brane od raznih bolesti.
Saradnja sa EU definisana je kao prioritet u svim oblastima privrede. Šta u tom pogledu planira Ministarstvo poljoprivrede?
- Počeli smo da uspostavljamo veoma bliske veze sa Evropskom unijom i pojedinim zemljama iz EU, posebno sa Holandijom. Ove godine EU će finansirati izradu strategije razvoja poljoprivrede Srbije, koji podrazumeva njenu integraciju u poljoprivrednu politiku EU. Očekujemo da nam njihovi stručnjaci jasno saopšte kakav model agrarne politike odgovara našim i evropskim interesima. Politika subvencija poljoprivrednicima jeste ono po čemu je EU poznata. Šta se na tom polju može učiniti kod nas?
- Za 2002. godinu smo predvideli da povećamo postojeće premije za šećernu repu, mleko, duvan, regrese za stoku za bar 10 odsto; da damo 1.333 DM po hektaru zasada šljive i 3.333 DM za vinograde. Rešili smo da ova godina bude i godina privatizacije društvenog sektora u poljoprivredi, privatizacije javne veterinarske službe, deobnog bilansa između 'Srbijavoda' i 'Srbijašuma'. Istovremeno, ove godine veliku pažnju posvetićemo sklapanju fer ugovora između primarnih proizvođača i prerađivača. Više nemamo zaštitne cene, ali ćemo zato imati čvrste ugovore. Da li Ministarstvo može da utiče na isplate zemljoradničkih penzija? - Mi na to utičemo time što pokušavamo da obezbedimo donatorska sredstva i sredstva iz budžeta Srbije, koja usmeravamo ka zemljoradnicima-penzionerima. Međutim, mi ne želimo da čuvamo postojeći penzioni sistem, jer je on zastareo i njega treba ukinuti. Penzije i invalidnine za zemljoradnike trebalo bi finansirati bilo iz poreza na promet bilo iz specijalnih naknada, taksi i akciza, dok sami zemljoradnici ne stanu na noge i ne budu sposobni da iz svojih doprinosa finansiraju penzijski sistem. Ne verujem u želju omladine da ostane u poljoprivredi, ako joj ne možemo obećati sigurnu penziju i bolju budućnost, i ukoliko ne izjednačimo radnike u poljoprivredi sa radnicima u gradu. Pticokradicama će da leti perje
- Skandalizovalo me je kada sam video da je italijanska štampa otkrila mogući krivolov malih ptica i ptica pevačica u našoj zemlji, ptica koje su pod zaštitom. Smesta smo, kao ministarstvo, preduzeli korake da vidimo koliko ima istine u tome da je možda neko na našoj teritoriji učestvovao u ovakvom zločinu. Zasad nismo utvrdili da je na našoj teritoriji bilo pticokradica, ali to ne znači da ih nema. Siguran sam da od 100 naših lovaca njih 99 ne bi podiglo pušku na vrapca. Zajedno sa policijom preduzeli smo korake da otkrijemo moguće pticokradice i, ako ih uhvatimo, leteće im perje - ističe Veselinov.
