Izvor: B92, 24.Jan.2022, 22:52

Za nedelju dana zbrisano skoro 500 milijardi $: Oko 200.000 Srba gleda kako im se profit topi

Za nedelju dana zbrisano skoro 500 milijardi $: Oko 200.000 Srba gleda kako im se profit topi

Tržište kriptovaluta već četvrti dan zaredom trpi ogromne gubitke.

Prema podacima sajta Koingeko, tržišna kapitalizacija je samo danas pala oko 8,4 odsto i trenutno iznosi 1,62 biliona dolara.

U poslednjih 24 sata je sa tržišta nestalo 130 milijardi, za nedelju dana povučeno je 490 milijardi dolara.

Opšta rasprodaja na tržištu direktno se oslikala i na cene svih kriptovaluta kojima se trguje. Tako je bitkoin, koji je vredeo i preko 60.800 dolara, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << samo danas izgubio 7,3 odsto vrednosti i pao, u vreme pisanja teksta, na nivo od 33.251 dolara. U proteklih nedelju dana izgubio je 22 odsto svoje vrednosti.

Itirijum je za nedelju dana izgubio 33 odsto svoje vrednosti i sada se ceni na 2.201 dolar. Oko trećine, i više, vrednosti izgubili su i alternativni novčići kao što su kardano (30,6 odsto), XRP (27,1 odsto), solana (43,6 odsto).

Prema poslednjim procenama, oko 200.000 ljudi iz Srbije poseduje neku od ovih kriptovaluta, te se s obzirom na pad cena, ako nisu i sami prodali, trenutno nalaze u nezavidnoj situaciji, tvrdi Blic.

Profiti od investiranja u digitalna dobra im se bukvalno tope pred očima. Ovaj pad na tržištu su najviše osetili oni koji su odlučili da investiraju u neku od kriptovaluta u trenutku korekcije cena u odnosu na istorijske maksimume (npr. ulaganje u bitkoin kada mu je cena pala ispod 50.000 dolara, sa predumišljajem da neće padati dalje).

Kriptovalute se generalno kreću u tandemu sa akcijama, najviše onih vezanih za tehnološke kompanije, i one padaju od početka ove godine. Glavni razlog, prema mišljenju analitičara, jeste taj da investitori biraju da prodaju rizične hartije i dobra u sklopu pripreme za strožiju monetarnu politiku, tj. za podizanje kamatnih stopa kako od strane američkog FED-a, tako i ECB.

"Potrebno je istaći i da je još jedna centralna banka u svetu, ruska, predložila da se ne koriste kriptovalute, što je pored nervoze usled podizanja kamatnih stopa dodatno podstaklo rasprodaju kripta na tržištu, kaže za "Blic" analitičar tržišta digitalnih dobara, Igor Mirković.

Kriptozima ili kripto "ledeno doba"?

Veliki broj analitičara tržišta kriptovaluta navodi da će sledeća stabilizacija cena na kriptotržištu, služeći se bitkoinom kao reperom, 30.000 dolara za jedan bitkoin, piše CNBC, ali isto tako i navode da se cene neće oporavljati na duži rok, nešto što je među poznavaocima prilika na tržištu nazvano "kriptozima".

"Pad od 78 odsto u odnosu na istorijski maksimum od skoro 69.000 dolara implicira da donja granica može biti i 15.000 dolara“, kaže analitičar kompanije 22V Research Džon Roug i dodaje da niko u to ne veruje, ni investitori ni analitičari, ali da treba imati i to na umu.

"Bitkoin i kripto generalno su burno reagovali, s obzirom na njihovu prirodu. Najizvesnije je da će se sada testirati opseg cena od 30.000 do 32.000 dolara, uzimajući u obzir trenutni momentum na tržištu“, rekao je analitičar Vijaj Ajar, i dodao da ako bi se cene zadržale na tom nivou, da bi se mogao očekivati rast cena u budućnosti.

Ali moglo bi biti gore. Tržište kriptovaluta bi zapravo moglo da ide u pravcu "ledenog doba", gde cene ostaju niske godinama, a investitori postepeno gube interesovanje, kazao je nedavno Pol Džekson, rukovodilac istraživanja raspodele sredstava kompanije Invesco.

Džejms Malkolm, šef strategije deviznog kursa u UBS-u, izjavio je da misli da bi problemi sa kriptotehnologijom mogli biti jedan od nekoliko faktora, uz strožu regulativu, koji bi mogli da uvuku svet kriptovaluta u takav jedan period. Malkolm je podsetio na zaključke da je tehnologija blokčejna nezgrapna i daleko od decentralizovane. U međuvremenu, korisnike itirijum kripto mreže razbesnelo je zagušenje i visoke naknade za transakcije, što je teško rešiti.

"Čini se da se mnogi ljudi pitaju da li je tehnologija toliko efikasna ili ne. Postavlja se pitanje - ako je to bila tako očigledno tehnologija sledeće generacije, zašto onda nema mnogo velikih tehnoloških kompanija u tome? Zašto Gugl nije investirao?“, kazao je Malkolm.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.