Izvor: Politika, 10.Nov.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za namerni stečaj i bez imovine
Podrška i rezerve prema izmeni Krivičnog zakonika kojom će se stati na put izbegavanju obaveza prema državi, drugim firmama i zaposlenima
Najavu promene Krivičnog zakonika Srbije, koja će namerno odvođenje firme u stečaj tretirati kao krivično delo, a za koje će se izricati zatvorska kazna i oduzimati imovina, podržavaju privrednici, stečajni upravnici, ali i predstavnici sindikata. Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde i predsednik radne grupe za izmenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i dopunu KZ, izjavio je da je namera da se stane na put izbegavanju obaveza prema državi, drugim privrednim subjektima i zaposlenima, koji najčešće ostaju ne samo bez plata, već i bez uplaćenih doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje.
Upućeni tvrde da je „proizvodnja stečajeva” već poodavno postala unosan posao, a ukupan broj sudskih predmeta, koji ne mogu da se izvrše zato što je neko preduzeće otišlo u stečaj, veći je od broja svih drugih izvršnih presuda u Srbiji, tvrdi Homen. Takvih je najmanje 500.000.
– Poslodavci podržavaju nameru da se zakonom onemogući da neko osnuje firmu sa ograničenom odgovornošću za 500 evra, napravi dug od nekoliko stotina hiljada evra i proglasi stečaj. Za svoje poslovanje svi privrednici treba da odgovaraju svojom celokupnom imovinom – kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Namerno uvođenje preduzeća u stečaj i postojeći propisi tretiraju kao krivično delo. Da bi počinilac otišao na robiju, treba, međutim, dokazati nameru da se oštete poverioci, što je veoma teško, kaže stečajni upravnik sa podužim stažom, koji želi da ostane anoniman.
– Novina u Krivičnom zakoniku mogla bi da bude odredba po kojoj bi zatvorsku kaznu pratilo i oduzimanje imovine – kaže naš sagovornik. – Vlasniku društva sa ograničenom odgovornošću sada se ne može oduzeti imovina za namirenje poverilaca, među kojima je i država.
Mnogo je više slučajeva kada jedan vlasnik osnuje više firmi. Kad mu se blokira račun u jednoj firmi, dok čeka okončanje stečaja, koji neće podmititi poverioce, on nastavlja da radi sa istom imovinom prenetom u neku od novih firmi. Agencija za privredne registre za 500 evra registruje novu firmu takvog dužnika, a da prethodno ne proveri njegovu istoriju poslovanja, što ne bi smelo da se događa. Njima se mora zabraniti rad, bar na dve godine.
Slobodan Homen tvrdi da će se pod udarom KZ naći i službeno lice koje registrovanjem nove firme na prevaran način izbegava plaćanje obaveza prema drugim privrednim subjektima.
– Podržavam svaku meru koja jača finansijsku disciplinu i koja je uperena protiv nemoralnog ponašanja privrednika – kaže za naš list Nikola Pavičić, počasni predsednik „Tarketa” i jedan od tri savetnika potpredsednice Vlade Srbije Verice Kalanović. – Ali, do sadašnje nelikvidnosti privrede i velike ekonomske, ali i opštedruštvene krize, ne bi došlo da su se primenjivali već postojeći zakoni, za šta je država najodgovornija. I ova vlada je tolerisala odlaganje stečaja i neplaćanje poreza i doprinosa, sve tobož zarad čuvanja socijalnog mira. Država je i sama doprinela nelikvidnosti neplaćanjem svojih računa.
Podsećamo da je proletos najavljeno osnivanje registra diskvalifikovanih lica, odnosno privrednika koji su doveli firme do stečaja i izdavali menice bez pokrića.
– To je bila inicijativa Dragoljuba Vukadinovića, ali od toga još nema ništa – odgovara Pavičić. – Rečeno nam je da postoje neke tehničke smetnje zbog kojih Agencija za privredne registre ne može da sačini takav spisak. Mislim da to nije razlog, već nedostatak političke volje da se tako nešto učini. Bar do izbora.
Mirko Todorović, vlasnik modne kuće „Todor”, treći savetnik vicepremijerke Kalanović, kaže da bi voleo da najavljene izmene KZ važe i za direktore javnih preduzeća. Da i oni, uključujući i partije koje su ih postavile, plaćaju svojom imovinom za pričinjenu štetu poveriocima.
----------------------------------------------
Uhodana šema
„Proizvodnja stečajeva” bila je veoma raširena u neslavnoj privatizaciji. Kupci bi prezadužili kupljeno preduzeće, a novac od kredita ili robe izvukli bi u neku drugu firmu u svom vlasništvu ili vlasništvu povezanih lica. Ako je reč o dobrim firmama, izmisli se posrednik za prodaju robe kupljenog preduzeća, koji je takođe u vlasništvu istog čoveka. Tako se roba posredniku prodaje po niskoj ceni, a posrednik tu robu zatim po višoj ceni prodaje kupcu. Tako je celokupna dobit ostajala izvan privatizovanog preduzeća i često se koristila za izvršenje investicionih obaveza ili plaćanje narednih rata prodajne cene i slično. Tako je kupac privatizovanog preduzeća parama tog preduzeća izvršavao obavezu da investira u njega ili obavezu iz socijalnog programa.
Ostaje da se vidi hoće li i ovakvi slučajevi doći pod udar zakona.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 11.11.2011.
