Izvor: B92, 30.Nov.2009, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za kršenje zakona slede prijave
Beograd -- Nakon što se Odbor za finansije izjasni o revizorskom izveštaju, Državna revizorska institucija će podneti krivične prijave za slučajeve kršenja zakona.
Generalni državni revizor Radoslav Sretenović najavio je da će revizorska institucija će pokrenuti postupke i podneti krivične prijave protiv pojedinaca i institucija onom organu, za koji oceni da u granicama svoje nadležnosti može da preduzme mere protiv korisnika javnih sredstava koji su prekršili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obaveze dobrog poslovanja.
Sudove, tužilaštvo, MUP i druge organe kojima se DRI obrati zakon obavezuje da na zahtev ove institucije odgovore u roku od 30 dana: da obaveste DRI koje su mere preduzeli, odnosno, ako ništa nisu učinili obrazlože zašto nisu.Generalni državni revizor najavljuje zahteve za
Paralelno sa pokrenutom procedurom pred pomenutim organima, o slučajevima teškog kršenja zakona Državna revizorska institucija će obavestiti i Skupštinu.
Radno telo Skupštine, nadležno za nadzor budžeta i drugih javnih sredstava, odnosno skupštinski odbor za finansije posle obavljenog pretresa, na koji se poziva i korisnik javnih sredstava, doneće, u granicama svoje nadležnosti, zaključak o preporukama i merama koje treba preduzeti.
Teško kršenje obaveze dobrog poslovanja prekršioce može koštati i gubitka funkcije.
Po zakonu, Državna revizorska institucija upućuje nadležnima poziv za razrešenje odgovornog lica (jednog ili više) i o tome obaveštava javnost. Organ kome je uručen poziv za razrešenje odgovornog lica, o pozivu mora odlučivati i o svojoj odluci obavestiti Državnu revizorsku instituciju u roku od 15 dana.
Moguće i novčane kazne do 50.000 dinara
Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji predviđene su i prekršajne kazne od 5.000 do 50.000 dinara za kršenje procedure u postupku i posle revizije, počev od kazne za one koji ne dostave revizoru potrebne podatke i dokumente u propisanom roku do kazne za nepodnošenje izveštaja po zahtevu revizora za otklanjanje nepravilnosti.
Novčano će za prekršaj biti kažnjene nadležne institucije i pojedinci koji ne odgovore na zahtev za razrešenje prekršioca u slučaju teže povrede dobrog poslovnog ponašanja.
Mada se generalni državni revizor još uzdržava od kvalifikacija težine povreda zakona u pojedinačnim slučajevima, ako je suditi po nepravilnostima evidentiranim u prvom revizorskom izveštaju, razloga za brigu od daljih poteza Državne revizorske institucije ima u svim kontrolisanim ministarstvima, direkcijama i upravama.
Reklo bi se ponajmanje u Ministarstvu za nauku i tehnologiju, na čiji rad su revizori, sem nekih čini se proceduralnih nedostataka, imali najmanje primedaba, a najviše u onim institucijama koje su grubo kršile zakon o javnim nabavkama.
Na čelu liste su sasvim sigurno Uprava za zajedničke poslove republičkih organa zbog stotine miliona dinara vrednih nabavki i to bez tendera ili i bez zaključenih ugovora, i Ministarstvo za zaštitu životne sredine koje se protiv komaraca, ambrozije, krpelja borilo tako što je poslove ukupno vredne 300 miliona dinara poverilo mimo tenderske procedure.
Stranice nepravilnosti revizori su ispisali i tokom kontrole nabavki kompjuterskih i usluga informisanja u Ministarstvu rada i socijalne politike, koje, kako nezvanično saznajemo, nije dobilo prelaznu ocenu revizora za način na koji je koristilo državni novac.
