Izvor: Politika, 05.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za koridor samo dinari
Prvi zajam za izgradnju putne mreže mogao bi da bude odobren u aprilu, o ostalima pregovori za dva-tri meseca
Nijedan od novih međunarodnih zajmova za izgradnju putne mreže na Koridoru 10, vredan više od milijardu evra, još nije zvanično odobren i ugovoren.
Taj novac je, istina, dogovoren, deo je budžeta Srbije i međunarodne finansijske institucije su ga namenile Srbiji, ali pregovori i zvanične odluke tek predstoje. To znači da bi graditelji na prve tranše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogli da računaju tek u drugoj polovini godine. Najrealnije je, kako procenjuju i u Ministarstvu finansija, da prvo počne da stiže novac Svetske banke.
– U formalne pregovore sa Svetskom bankom o zajmu od 388 miliona dolara za izgradnju Koridora 10 trebalo bi da uđemo sredinom aprila, da bi bord direktora te finansijske institucije kredit odobrio do kraja tog meseca – kaže Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija za međunarodne finansijske odnose.
To kao mogući scenario potvrđuju i u beogradskoj kancelariji Svetske banke, objašnjavajući da usvajanje aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom formalno nije uslov za kredite Svetske banke, ali „da je uvek bolje da ga imamo”, jer i drugi kreditori lakše odreše kesu ako je to prethodno učinio MMF i ako je ekonomija jedne zemlje pod njegovom prismotrom.
U Ministarstvu finansija se, međutim, ne usuđuju da procene kada bi i koliko Srbija ove godine mogla da povuče novca iz tog zajma. To pre svega zavisi od toga koliko dugo će ugovor posle potpisivanja biti u parlamentu na ratifikaciji, ali i kako će teći radovi. Jer povlačenje sledećih tranši kod takvih projektnih zajmova zavisi i od dinamike radova. Niko neće isplatiti novu ratu ukoliko nisu završeni radovi finansirani novcem iz prethodne i ako ne postoje projekti za sledeću deonicu.
Mada je posle prošlogodišnjih vašingtonskih dogovora o tom kreditu ministar Dinkić obelodanio da će Srbija dobiti novac za Koridor 10 od Svetske banke sa rokom otplate od 25 do 30 godina, uz poček od pet do sedam godina i godišnju kamatu koja je, prema novembarskim računicama, iznosila oko četiri odsto (uz šanse da padne i na 2,5 procenta ako bude snižavana kamatna stopa Evropske centralne banke), Ćirović ne želi da govori o detaljima dok se ne završe pregovori o uslovima korišćenja.
Za razliku od Svetske banke, za sada nema naznaka kada bi mogli da počnu formalni pregovori o ostalim kreditima iz paketa za Koridor 10 – sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o zajmu od 150 miliona evra i Evropskom investicionom bankom koja je rezervisala po 300 miliona za dva putna pravca Niš–Dimitrovgrad i Leskovac–Preševo. Ti pregovori još nisu ni zakazani.
– Pošto je reč o infrastrukturnom prioritetu Srbije i kako su domaća sredstva i ranije odobreni krediti dovoljni tek za završetak započetih radova, proceduru pregovaranja morali bismo da počnemo u naredna dva-tri meseca, s tim što je opet neizvesno koliko ćemo i da li ćemo ove godine moći da povučemo taj novac – objašnjava Ćirović.
U pregovorima sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koji će biti održani sledeće nedelje, srpski pregovarači trebalo bi da potvrde ranije dogovore i preciziraju uslove korišćenja 100 miliona evra zajma Železnicama Srbije za nabavku voznih sredstava. Kako je najavljivano u martu, ubrzo bi trebalo da počne i formalna procedura za ugovaranje tri kredita Evropske investicione banke: 50 miliona evra iz kreditne linije Apeks 3 za finansiranje malih i srednjih preduzeća, još 25 miliona evra za finansiranje komunalnih infrastrukturnih projekata, kao i 24,3 miliona namenjena za unapređenje elektromreže i jednog kredita nemačke finansijske institucije KfW od 25 miliona evra rezervisanog za izgradnju i rekonstrukciju opštinskih i gradskih vodovoda i kanalizacije.
Uskoro bi trebalo da bude potpisan i sporazum o bilateralnom zajmu Italije Srbiji od 30 miliona evra za finansiranje malih i srednjih i javnih komunalnih preduzeća, dok na ratifikaciju u parlamentu čeka program finansijske saradnje sa španskom vladom na osnovu koga će se zaključiti sporazumi od 45 miliona evra kredita namenjenog za dva projekta Železnica Srbije (37 miliona evra) i jedan iz oblasti zdravstva (osam miliona evra).
Na potvrdu parlamenta čekaju i dva zajma EIB – 50 miliona evra za opštinsku i regionalnu komunalnu infrastrukturu i 70 miliona za rekonstrukciju kliničkih centara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu (Klinički centri B), a na potpisivanje čeka i dodatnih 10,5 miliona evra Svetske banke, odnosno Međunarodne banke za obnovu i razvoj za projekte zdravstva.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 06/03/2009]
