Izvor: Blic, 13.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za imućne veći porez
Za imućne veći porez
Vladimir ilić, direktor Poreske uprave, odmah po preuzimanju dužnosti dobio je 'vruć krompir' - slučaj 'Mobtel'. Njegov pretpostavljeni, ministar finansija Mlađan Dinkić, dao je nalog da se započne procedura vraćanja 2,4 milijarde dinara (35 miliona evra) od kompanije 'Mobtel', čime su otvorene brojne polemike u javnosti, ali i naznake prvih sukoba u samoj vladi.
Jeste li poništili rešenje o vraćanju novca?
- U Poreskoj upravi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se trenutno radi na poništavanju tog rešenja, jer to zahteva određenu proceduru i pravne radnje koje traju. Da li je pravna posledica poništavanja automatsko vraćanje kompletnog iznosa u budžet?
- Da, to je pravna posledica, ali postupak je u toku i ne mogu da prejudiciram ishod. Novac još nije vraćen, a poreski organi rade svoj posao. Hoćete li pisati novo rešenje o naplati poreza na ekstraprofit za 'Mobtel' nezavisno od rada veštaka koji utvrđuju obaveze 'Astra banke'?
- O tome ne mogu da pričam jer član 7 Zakona o poreskom postupku i administraciji kaže da je poreski postupak tajan. Veštačenje nije okončano i ovog meseca biće omogućen uvid u dokumentaciju koja se nalazi u 'Astra banci'. To nas očekuje.
Od Poreske uprave se očekuje da suzbije sivu ekonomiju i proširi krug obveznika.
- Siva ekonomija postoji svuda, i u razvijenim zemljama je do 10 odsto. Kod nas procene kažu da je to između 30 i 60 odsto. Naše ambicije su da pokušamo do kraja godine da svedemo sivu ekonomiju na 20 do 25 odsto. Kod nas ima dosta nepravičnosti u poreskim opterećenjima jer su za neke ona iznad realnih mogućnosti, dok sa druge strane imamo veliki deo sive zone u privredi ili imućne pojedince koji uopšte nisu evidentirani u Poreskoj upravi. Naša intencija je da identifikujemo imućne pojedince koji imaju vile, jahte, džipove i da krenemo u poreski postupak, jer imovina ne može da se sakrije. Opravdanje za veliku imovinu su određeni prihodi. Ukoliko neko nema prijavljene prihode, ili ne sve, a poseduje veliku imovinu, biće u problemu da dokaže odakle mu imovina. Metodom unakrsnog ispitivanja prijavljene imovine i prihoda moći ćemo da utvrdimo neprijavljene iznose koji će biti oporezovani po visokim poreskim stopama od 20 odsto plus sankcije. U Srbiji sada nije skupo biti bogat, odnosno gotovo ne košta ništa. Biti bogat u normalnoj zemlji podrazumeva određenu cenu, a to je porez na imovinu. Zato ćemo preduzeti niz mera na oporezivanju bogatih slojeva stanovništva putem poreza na prihode i imovinu. Pripremamo izmene pravilnika o oporezivanju imovine koje će najšire slojeve malo rasteretiti, ali će za ekstrazone, poput recimo Dedinja i Senjaka, porez biti višestruko uvećan. To se može očekivati u drugoj polovini godine. Siva ekonomija je vrlo zastupljena u privredi. Šta ćete tu preduzeti?
- Poreski obveznici, pre svega privreda, imaju ogroman poreski dug koji se meri desetinama milijardi dinara. Dug se provlačio godinama, a nekim preduzećima je otpisivan. Ali mi smo identifikovali više stotina preduzeća koja su likvidna, isplaćuju plate, servisiraju dobavljače, čak i investiraju, a istovremeno imaju nagomilan poreski dug koji tretiraju kao svojevrstan kredit od države. Dakle, oni mogu da plate, ali izbegavaju. Krenuli smo u postupak prinudne naplate takvih dužnika koji su likvidni i početkom maja ćemo imati prve rezultate. Porez na godišnji dohodak građana prijavilo je 5.500 građana, a vaše procene su bile da ima preko 18.000 obveznika.
- Broj obveznika, odnosno onih koji su zaradili preko 867.227 dinara, manji je od 18.000. Desilo se da su nam neke firme prilikom slanja podataka o isplati zarada u prošloj godini poslale pogrešne podatke, pa je broj ispao daleko viši od stvarnog. Trenutno radimo na usaglašavanju podataka i biće to manji broj.
Poreska uprava je do sada uvela u poreski postupak 908 lica koja nisu prijavila ovaj porez, a protiv 509 lica je pokrenut prekršajni postupak. Katarina Preradović
