Izvor: B92, 11.Jul.2010, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za dve godine plata pala 100 evra
Beograd -- Pre dve godine, kada je Srbija dobila novu vladu, mnogo šta je izgledalo ostvarljivo, a onda je došla kriza. U tom periodu zarade su sa 414 pale na 322 evra.
Zapravo, četiri osnovna cilja: dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana Srbije i ravnomerniji regionalni razvoj bili su, i za najveće pesimiste, samo logičan nastavak svega onoga što se u Srbiji, na ekonomskom polju, dešavalo u godinama pre.
Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je, naime, u periodu od 2005. do 2007. imala rast bruto društvenog proizvoda prosečno godišnje po stopi od 6,2 odsto, a smanjenje stope nezaposlenosti sa 21,8 odsto u 2005. na 18,8 u 2007. godini.
Osim toga, u pomenutom periodu ostvaren je značajan neto priliv direktnih stranih investicija od 6,2 milijarde evra. Zatim, porast deviznih rezervi, koje su krajem 2007. godine dostigle 10,9 milijardi evra. I devizna štednja stanovništva tada je iznosila 4,9 milijardi evra.
Cilj Vlade Republike Srbije, pri formiranju, bio je da bruto domaći proizvod u naredne četiri godine raste po stopi od oko sedam odsto godišnje. Kako se računalo, povećanjem realnog nivoa BDP za oko 30 odsto u naredne četiri godine smanjili bi se ekonomski i socijalni problemi Srbije i zaostajanje zemlje u odnosu na regionalno i evropsko okruženje, uz smanjenje stope nezaposlenosti sa tadašnjih 18,8 odsto na 11,9 odsto.
Plan je podrazumevao i da budžet do 2010. godine beleži suficit. Ali, već početkom jeseni u Srbiju su stigle vesti o početku globalne ekonomske krize, koja ne samo što nije preživljena već njen scenario nije zabeležen ni u ekonomskoj teoriji.
Plate danas na nivou 2007.
Zaposleni u Srbiji danas, ako im se zarade preračunaju u evre, primaju iznos koji je identičan onom iz 2007. godine, odnosno oko 320 evra. U vreme formiranja vlade, prosečna zarada u Srbiji iznosila je 32.648 dinara, a što je, preračunato u evre, bilo 414 evra.
Već godinu dana kasnije realni pad zarada na godišnjem nivou bio je 0,8 odsto (prosek primanja bio je 31.085 dinara), dok su one u evrima bile značajno niže - 333 evra. Poslednji podaci kažu da je prosečna plata u Srbiji 33.463 dinara, a što je realno više za 7,6 odsto nego prošle godine. Ipak, za tu platu su mogli da kupe identičan iznos evra kao i prošle godine - 322 evra.
Penzije su, kao što je poznato, zamrznute od početka 2009. U momentu formiranja vlade, prosečna penzija bila je 19.062 dinara, odnosno 241 evro, godinu dana kasnije 21.714 dinara, odnosno 233,2 evra. Danas, dve godine od formiranja kabineta premijera Cvetkovića, ona iznosi 209 evra.
Masovna otpuštanja povećala nezaposlenost
Jula 2008. godine, kada je Srbija dobila novu vladu, stopa nezaposlenosti bila je 18,8 odsto, odnosno zvanično je 585.000 ljudi bilo bez posla. U to vreme zabeleženo je smanjenje broja nezaposlenih, a što je objašnjavano činjenicom da je veliki broj radnika otišao u penziju, neki su se povukli sa tržišta rada, jer više nisu tu videli šansu za zaposlenje, poneko je pronašao posao van Srbije, a deo mlađe populacije se odlučilo i za otpočinjanje studija.
Godinu dana po formiranju nove vlade Srbije nije bilo masovnih otpuštanja, ali je, ipak, nedostajalo otvaranje novih radnih mesta. Broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje početkom jula 2009. godine bio je 763.000, odnosno stopa nezaposlenosti bila je 15,6 odsto. Nekako baš u vreme godišnjice od formiranja kabineta premijera Cvetkovića zabeleženo je prvo zvanično smanjenje broja nezaposlenih u toj godini.
Na dvogodišnjicu rada nove vlade Srbije, stopa nezaposlenosti iznosi 19,2 odsto. Masovna otpuštanja postala su gotovo svakodnevica, a što je uslovilo da je samo za period od aprila do juna 2010. godine stopa nezaposlenih povećana za čitavih 3,6 odsto.
Inflacija manja danas nego 2008.
U vreme kada su građani Srbije polagali velike nade u namere nove vlade i njenu proevropsku orijentaciju, inflacija je, čini se, počela da izmiče kontroli, odnosno krenula je da izlazi iz projektovanih okvira.
Puno se spekulisalo o tome koliki će rast cena Srbija beležiti do kraja godine, a procene su se kretale od deset do čak 20 odsto. Razloga za oprez je, definitivno, bilo dosta.
Jer, u momentu formiranja kabineta premijera Cvetkovića godišnji rast potrošačkih cena dostigao je 14,9 odsto. Taj rast cena ponajviše je bio posledica skoka cene goriva. Godišnjicu svog rada, Vlada je jula prošle godine zabeležila uz podatak da na mesečnom nivou beleži deflaciju od 0,2 odsto, dok je godišnji rast cena bio 9,5 odsto. Slično je bilo i ove godine.
Naime, cene robe na malo i usluga u Srbiji su u junu u proseku ostale nepromenjene u odnosu na maj, dok su cene od početka godine beležile rast od 5,2 odsto.
Evro na 78,8 stigao do 104 dinara
U momentu kada je formirana sadašnja vlada, ekonomisti su upozoravali da je kurs dinara nerealno nizak. U tom momentu 100 evra se moglo kupiti za 7.880 dinara.
Godinu dana kasnije, evro je vredeo 93,1 dinar, dok je ove godine, na dan obeležavanja dvogodišnjice vlade, jedna evropska moneta vredela 103,8 evra. Topljenje dinara i te kako su osetili građani koji otplaćuju kredite vezane za evro, a takvih je daleko najviše među odobrenima. Rate su značajno povećane. Ko je pre dve godine plaćao mesečnu ratu od 23.000 dinara, danas izdvaja - 32.000 dinara.
Ipak, valja se podsetiti da smo u odbranu dinara u ovoj godini potrošili rekordnih - 1,4 milijarde evra. Kako upozoravaju stručnjaci, jedino strani ulagači mogu da dovedu do stabilizacije domaće valute i, naravno, do ozbiljnijeg pokretanja srpske proizvodnje.
A priliva deviza iz inostranstva je sve manje. Dok je u godini formiranja kabineta premijera Cvetkovića bilo više od 2,5 milijarde evra, prošle godine smo, sve sa većinskom privatizacijom NIS, dobili oko 1,2 milijarde evra. Za ovu se očekuje nešto manje od milijardu evra.
Značajan pad standarda
Standard građana je u poslednje dve godine definitivno značajno opao. Na pad kupovne moći ponajviše utiče značajno poskupljenje roba i usluga koje kontroliše država. Jer, trenutno najveću stavku u kućnom budžetu, sem hrane, čine razni komunalni računi.
Od zarade, koje su u dinarima gotovo identične u poslednjih 24 meseca, malo toga ostaje za normalan život posle poskupljenje grejanja od gotovo 65 odsto, telefona za skoro 57 odsto, struje za oko 12 odsto, hleba za 25 odsto (koliko je, recimo, poskupeo i šećer).
Istine radi, već neko vreme jedemo jeftinije meso. Ali, to je posledica izrazitog pada kupovne moći.
Dug povećan, BDP raste znatno manje
Ideja nove vlade, pre dve godine, bila je da budžet Srbije od 2010. počne da ostvaruje suficit. Međutim, prethodnih godina Srbija beleži značajni budžetski deficit. Kako su smanjene direktne strane investicije, a i prihodi od privatizacija, iz meseca u mesec sve više se, kao država, zadužujemo.
U momentu formiranja nove vlade, jula 2008. godine, ukupan javni dug, računajući, dakle, i direktne i indirektne obaveze, bio je oko 8,8 milijardi evra, odnosno ukupna državna dugovanja su u BDP učestvovala sa 26,3 odsto. Već godinu dana kasnije, javni dug povećan je na 9,85 milijardi evra. Početkom jula ove godine bio je 10,54 milijarde evra, što je 31,9 odsto BDP.
Inače, u momentu formiranja vlade BDP se kretao po godišnjoj stopi od 7,5 odsto. Na kraju 2008. godine zabeležen je rast od 5,4 odsto, a prošle godine - pad od tri odsto. Za ovu godinu projekcije su ukazivale da će rast BDP biti oko dva, ali je, u međuvremenu, promenjena projekcija - na 1,5 odsto.
