Izvor: Blic, 07.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za dva meseca 30 odsto zarade
Ko je u martu uložio 5.000 evra u „Delta plus", prvi investicioni fond registrovan u Srbiji, već danas raspolaže imovinom od 6.500 evra. Naime, za samo dva i po meseca postojanja vrednost investicione jedinice „Delta plusa" porasla je za oko 35 odsto, a imovina fonda na preko 15 miliona evra.
I drugi investicioni fond kome je Komisija za hartije od vrednosti dala dozvolu za rad - „Fima proaktiv", za nešto više od mesec dana postojanja povećao je vrednost imovine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na preko 11 miliona evra, dok je rast vrednosti investicione jedinice od 6,4 odsto za sada skroman, ali opet znatno viši od trenutno najpovoljnije bankarske kamate.
Za uplate u oba fonda vlada velika zainteresovanost i pravnih lica, ali i građana. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „AC broker" kaže da je logično očekivati da investicioni fondovi isisaju bar deo od one četiri milijarde evra koje građani još uvek drže u slamarici. Rastu popularnosti investicionih fondova, kaže Gujaničić, doprinela je i sveukupna afirmacija berze na kojoj se rast vrednosti mnogih akcija u poslednjih godinu dana meri u stotinama procenata.
Na pitanje koliku zaradu mogu očekivati sitni ulagači u fondove, naš sagovornik kaže da to zavisi od vrste fonda, ali da je velika verovatnoća da zarada bude znatno veća nego kad se novac čuva u banci. Naravno, neophodno je strpljenje jer ima perioda kad vrednost akcija opada kao što se to dešava poslednjih dana zbog čega je i vrednost investicionih jedinica oba srpska fonda takođe opala.
Najprimamljivija stvar kod ulaganja u fondove jeste činjenica da se uloženi novac može uvek povući i to sa pripadajućom zaradom do momenta povlačenja. Kod ulaganja novca plaća se takozvana ulazna provizija koja kod „Delta plusa" zavisi od visine uloženog novca (za uloge do 1.000 evra provizija je pet odsto, a sa povećanjem uloga provizija se smanjuje sve do 0,5 odsto za uloge preko 250.000 evra), dok je kod „Fima Proaktiva" jednoobrazna i iznosi tri odsto. Kod povlačenja novca „Delta plus" naplaćuje jedan odsto od ukupno isplaćene sume, dok u „Fima proaktiv" izlazna provizija ne postoji.
Prilikom podizanja novca ulagač je dužan da plati porez na kapitalnu dobit koja iznosi 20 odsto. Kapitalna dobit predstavlja razliku između otkupne cene investicionih jedinica i njihove kupovne cene. U primeru s početka ovog teksta to znači da će ulagač na ostvarenu zaradu od 1.500 evra platiti 20 odsto ili 300 evra. Ali i nakon plaćenog poreza i provizija fondu zarada je višestruko veća nego da je novac oročen u nekoj banci.
