Izvor: Glas javnosti, 11.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za dugove i troškove dve milijarde evra
BEOGRAD - Srbija će se naći u velim teškoćama kada proda svoju imovinu kroz privatizaciju. Greška je tako dobijene pare u najvećoj meri upotrebiti za tekuću potrošnju, kaže ekonomista Milan Kovačević, komentarišući činjenicu da državna kasa raspolaže sa samo još 100 miliona evra i da će u septembru, ako u međuvremenu nešto ne proda ili novac ne pozajmi, imati problema sa namirenjem budžetskih korisnika.
- Pare iz privatizacije nismo smeli tretirati kao prihod, na taj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << način smo se i zavaravali da poslednje dve godine nemamo deficit, već suficit u javnoj potrošnji. Ti prihodi od privatizacije su pri kraju, a jedino značajnije što imamo još da prodamo je EPS. Za to vreme je dug prema inostranstvu narastao na 27 milijardi dolara - kaže Kovačević i dodaje da bi bolje bilo da se danas priča o tome kako smanjiti javnu potrošnju, a ne na koji način da država obezbedi pare za nerealno velike rashode.
- Počeli smo već da trošimo devizne rezerve i može nam se ponovo desiti da imamo teškoće u plaćanju prema inostranstvu. Što se tiče javne potrošnje, da bi pokrila minus, država može da se zaduži na dva načina, ako uzme pozajmicu kod NBS, to znači štampanje para i inflaciju, a ukoliko bi se zadužila u inostranstvu, devize bi morala da konvertuje u dinare i to opet znači inflaciju. Najpametnije bi bilo da izda obveznice koje bi prodavala građanima, a ne kao do sada samo pravnim licima jer bi to smanjilo ličnu potrošnju - objašnjava Kovačević.
Spas u Naftnoj industriji
Od 2003. godine do maja ove godine od privatizacije je dobijeno 155,8 milijardi dinara ili oko dve milijarde evra. Najviše novca od prodaje društvenih i državnih preduzeća, ali i državnog udela u bankama i DDOR-a zarađeno je 2006. godine, 71,9 milijardi dinara, jer je septembra te godine prodat „Mobtel“. Tako od ukupnih ostvarenih privatizacionih prihoda u Srbiji pola otpada na „Mobtel“, koji je „Telenor“ platio 1,1 milijardu evra. Najmanje je realizovano ove godine, zaključno sa prvih pet meseci samo 5,8 milijardi dinara, a ovako mali priliv mogla bi da popravi samo prodaja Naftne industrije Srbije, za koju Rusi treba da izbroje 400 miliona evra. Procena Agencije za privatizaciju je da bi ove godine moglo da se dobije 20 milijardi dinara, ali se taj plan dosada sporo realizovao.
U Ministarstvu finansija kažu da ukupan plan privatizacionih prihoda za 2008. godinu nije definisan budžetom jer je nezahvalno projektovati koliko će se dobiti. „Budžetom je definisano da će ukupan iznos finansiranja otplate javnog duga ove godine iznositi 89 milijardi dinara i da će se pokriti iz depozita budžeta, zatim prihoda od privatizacije i zaduživanja države“, navode u tom ministarstvu.
Vladimir Gligorov iz Instituta za uporedna ekonomska istraživanja u Beču kaže da se već pet meseci troši novac iz rezervi države kod Narodne banke Srbije koje su preostale od privatizacije. „U vreme kada su prihodi od privatizacije bili veliki, značajan deo stavljan je u rezervu kod NBS. Od početka ove političke krize, koja praktično traje godinu i po dana, ti prilivi su manji, tako da se troše rezerve koje država drži kod centralne banke, a koja to okamaćuje na razne načine, uglavnom kupujući obveznice“, ističe Gligorov. Prema njegovim rečima, deficit u budžetu, odnosno razlika između tekućeg prihoda i tekućeg rashoda, mora da bude pokrivena zaduživanjem, a ne trošenjem prihoda od privatizacije.
I drugi koristili isti recept
- Tekući prihodi su u krajnjoj instanci porezi, ako su manji od rashoda, država mora da se zaduži, a ne da troši imovinu. Prihodi od privatizacije ne bi smeli uopšte da se knjiže kao tekući priliv, namena ovih para trebalo bi da bude drugačija, za kapitalne rashode i prevremenu otplatu inostranog duga. Tada se to iskazuje kao manja obaveza u tekućem rashodu jer su manji troškovi za kamate na dug - objašnjava Gligorov i dodaje da kada se potroše sve pare od privatizacije, država nema drugog rešenja nego da se zaduži.
On priznaje da je i u drugim zemljama u tranziciji prihod od privatizacije najčešće išao, i to značajan deo, u potrošnju, naročito u prvo vreme, kada je ekonomska situacija teška i tranziciju prati recesija. Kasnije je novac u velikoj meri išao u devizne rezerve, pošto su sve te zemlje imale veliki deficit, pa ga je trebalo pokrivati. Čim su postale ozbiljni izvoznici, nije bilo toliko velikog deficita, ni potrebe za tolikim deviznim rezervama, pa su pare mogle da se koriste za investicije države, pre svega u infrastrukturu.
Dobar clanak i te kako?
Ovo Srbiju opominje da TROSI vise NEGO li sto moze,Naime trozi ranije zaradjeno i unovcava imovinu koju su sticale predhodne generacije 50 i vise godina?
Slikovito ovo stanje u Srbiji se moze uporediti sa sledecim: dobar gazda i sparadjija je godinama sticao kapital i imovinu, da bi posle njegove smrti , deca RASIPNICI proarcili sve to TATINO za kratko vreme i to na rasipnicki zivot a da nista ne ucine da obnove ili bar zadrze imovinu na nivou kada im je otac umro? i sta se desava , idemo u zaduzivanje i rasprodaju onog sto sadasnje generacije nisu ni stvorile, pa naravno doci ce dan kada i nema sta vise da se proda i dozivimo BANKROT? Razlika je u tome sto pojedinci izvrsavaju samoubistva ili se prepuste KLOSARSKOM ZIVOTU , a drzava propadne to te mere da dolazi do pobuna , revolucija , pa i padanje u zavist od dotadasnjih zamodavaca sto znaci da drzava bude ali igra kako druge drzava poverioci diktiraju?
E, kako nasi restlovi komunizma vode ekonomiju i politiku necemo dugo cekati da nas neka bogata drzava uzme pod svoje i to u celosti :zemlju, resurse nepokretnosti a i ljude -SRBE kao najftiniju radnu snagu i izgubimo ono sto smo od pesnika Beckovica dobili da smo "NEBESKI NAROD"/
laky
