Izvor: Blic, 12.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za dotiranje mesečno treba dve milijarde
Predlog o smanjenju radne nedelje na 32 sata ne prestaje da bude tema broj jedan oko koje koplja ukrštaju sindikati, poslodavci, Vlada, ali i ekonomisti. I dok se sindikati teško mire sa smanjenjem zarada, poslodavci tvrde da je država ta koja mora da dotira radnike. S druge strane, ekonomisti ističu da su takvi predlozi neozbiljni i da će državi za dotiranje biti potrebno najmanje dve do tri milijarde dinara mesečno.
Po ovoj računici, državi će za deset meseci biti potrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 20 milijardi dinara, pa je teško poverovati da će Vlada naći novca da u potpunosti finansira osmočasovni neradni dan. Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da su ovakvi predlozi od strane vlasti neozbiljni.
- Fond zarada u Srbiji je u februaru iznosio oko 90 milijardi dinara. Od toga u javnom sektoru 40, a u privatnom 50 milijardi dinara. To znači da bi za isplatu petog radnog dana, odnosno 20 odsto zarada u celom privatnom sektoru državi trebalo 10 milijardi dinara. Ali, recimo, da to nije potrebno celom privatnom sektoru, već samo delu, pa će opet biti potrebno dve ili tri milijarde za jedan mesec što je puno novca - objašnjava Zdravković.
On napominje da nije jasno kome bi se taj novac eventualno „skresao” i kaže da država poslodavcima može da pomogne jedino kroz fleksibilnije zakonodavstvo.
- Naravno, bilo koje rešenje koje ne tera ljude iz firmi je poželjno, ali ne verujem da će od države dobiti novac za neradne dane. Čak i ako se ide nadotiranje od 60 odsto za neradni dan to je minimalno 1,6 milijardi mesečno iz budžeta - kaže Zdravković.
Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić izjavio je juče da bi za sprečavanje ekonomske krize mera povećanja neoporezivanog dela plate bila bolja od skraćivanja radne nedelje.
- Mnogo efikasnija mera ako ima para u budžetu jeste da se taj iznos koji je trenutno 5.000 dinara poveća - rekao je Dinkić.
S druge strane, ministarka finansija Diana Dragutinović nije odbacila mogućnost da se novac od pomoći preduzećima isplati iz budžeta, ali ne kao novi trošak, već kroz preraspodelu rashoda.
- Samo u 2008. godini lokalni nivoi su potrošili za socijalne namene, ali ne ono što je predviđeno zakonom, nego na različite jednokratne pomoći, do 35 milijardi dinara. Ta sredstva bi mogla biti mobilisana da se pomogne firmama koje u ovom trenutku imaju problema sa tržištem - rekla je ministarka finansija.
