Izvor: Politika, 13.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za brže pruge 4,14 milijardi evra
Sredstva za obimne radove na Koridoru 10, koji za cilj imaju podizanje brzine vozova na 160 kilometara na čas, biće obezbeđena iz kredita međunarodnih finansijskih organizacija, sa kojima će pregovori započeti na jesen, saznaje „Politika” u Vladi Srbije
Uz 1,7 milijardi evra koji će biti usmereni za završetak drumske infrastrukture na Koridoru 10, Srbija će u i železnicu na putanji pomenute evropske magistrale, uložiti još 4,14 milijardi evra, saznaje „Politika” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Vladi Srbije. Sredstva za obimne radove koji za cilj imaju podizanje brzine vozova na 160 kilometara na čas, biće obezbeđena iz kredita međunarodnih finansijskih organizacija, sa kojima će pregovori započeti na jesen. Prva finansijska sredstva se u Srbiji očekuju već početkom naredne godine, kaže naš izvor u Cvetkovićevom kabinetu.
Ukratko, to je sadržaj „Programa modernizacije svih magistralnih pruga na Koridoru 10, za dvokolosečni saobraćaj i brzine od 160 kilometara na sat”. Kako kaže i sam naziv dokumenta, on predviđa podizanje brzine vozova i izgradnju duplih koloseka, kako bi saobraćaj na njima mogao da se odvija dvosmerno.
Inače, idejno rešenje pomenutog programa, koji će se u septembru naći na dnevnom redu Nacionalnog saveta za infrastrukturu, datira još sa kraja osamdesetih godina – sada već prošlog veka. Nakon tolikih godina, on je ponovo prepoznat kao infrastrukturni prioritet Srbije, za koji je, usput rečeno, izuzetno zainteresovana i Evropska unija. Ona se, jednostavno rečeno, boji da bi Srbija zbog zastarele i dotrajale železničke infrastrukture ponovo mogla da postane saobraćajno slepo crevo ovog dela kontinenta. Zemlje u našem okruženju nisu gubile vreme, pa tako vozovi na magistralnim prugama u Mađarskoj putuju brzinama od 200 kilometara na sat, koliko jure i vozovi između Atine i Soluna, i Sofije i Plovdiva.
Hrvatska je brzine podigla na 160 kilometara dok Turci upravo grade prugu između Istanbula i Ankare, za brzine od 200 kilometara na čas.
U našem slučaju, predviđena je modernizacija postojećeg i izgradnja drugog koloseka između Subotice i Stare Pazove. Predviđena ulaganja u tu deonicu, dužine 142 kilometra, iznose 478 miliona evra. Za iste radove, na deonici od Šida do Beograda, dužine 100 kilometara, biće izdvojeno 120 miliona evra, a pruge i stanice u sastavu beogradskog železničkog čvora, još 472 miliona evra. Planirana brzina vozova u prolazu kroz Beograd, iznosi 100 kilometara na sat, i to će, zbog mnogobrojnih stanica i skretnica, biti najniža brzina na putanji Koridora 10 kroz Srbiju.
Planirana ulaganja u pružni pravac između Beograda i Niša, dužine 253 kilometra, iznose 870 miliona evra. U Nišu, pruga se račva u dva pravca – prema Bugarskoj i Makedoniji. Deonica od Niša do Dimitrovgrada, dužine 103 kilometra, zbog prolaska kroz Sićevačku klisuru, zahteva ulaganje od tačno jedne milijarde evra, dok u prugu od Niša do Preševa, dužine 161 kilometar, treba uložiti 1,2 milijarde evra.
Sredstva za planirane radove, kao što je već rečeno, biće obezbeđena iz kredita međunarodnih finansijskih organizacija, poput Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Servisiranje zajmova, obezbediće zarada iz tranzitnog saobraćaja kroz Srbiju, koji u ovom trenutku u ukupnim prihodima naše železnice učestvuju sa više od 50 odsto. Na godišnjem nivou to je 70 miliona evra pri čemu bi ta suma, uz povećane kapacitete i veće brzine, sigurno bila znatno viša.
Do tada, Železnice Srbije će zbog kašnjenja vozova u tranzitu kroz našu zemlju, morati da plaćaju kazne. Zadržavanje svakog vagona plaća se 25 evra po danu a penali na godišnjem nivou zbog toga iznose 20 miliona evra.
Uz pruge na području Beograda, biće modernizovani i novosadski i niški železnički čvor.
Marko Lakić
[objavljeno: 14/08/2008]
.jpg)
