Izvor: Politika, 22.Avg.2013, 12:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za Srbiju spremno 250 miliona dolara

Uslovi za kredit su blagovremen budžet za 2014, dodatno smanjenje javne potrošnje i nastavak reformi javnih i državnih preduzeća

Svetska banka odobriće Srbiji kredit od 200 miliona dolara akobudžet za 2014. godinu bude donet na vreme i ukoliko dalje nastavite s fiskalnom konsolidacijom. U tom slučaju dali bismo vam i dodatnih 50 miliona dolara koje je tražio Aleksandar Vučić, potpredsednik vlade. I on i budući ministar finansija Lazar Krstić to su nam potvrdili – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže za naš list Toni Verheijen, novi šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Da li to znači da je pitanje zajma rešeno?

Prošle sedmice regionalna direktorka Svetske banke i ja bili smo na sastanku s Vučićem i Krstićem. Razgovor je bio veoma dobar.Postavili smo im dva pitanja. Prvo – da li će budžet za 2014. godinu biti usvojen na vreme kako bismopredlog o zajmu mogli da iznesemo na sednici Odborabanke u decembru. Pred njih ne možemo da izađemo s budžetom za ovu fiskalnugodinu. Drugo – mada je rebalans budžeta korak u pravom smeru, mislimo da je potrebno još učiniti da bi se na srednji rok zaustavio rast javnog duga.

Koliko je, po Vama, potrebno da dodatno smanjimo minus u državnoj kasi?

Želimo da u budžetu za 2014. godinu vidimo da je fiskalni deficit manji za 0,5 odsto u odnosu na ovogodišnji rebalans što odgovara smanjenu javnih rashoda za jedan procenat.

S obzirom na to da predlog iznosite pred Odbor izvršnih direktora u decembru da li je realno da novac dobijemo u ovoj kalendarskoj godini?

Da. U slučaju Srbije to se već dogodilo 2005. godine. Ali, moramo da vidimo da li će vlada da nastavi sprovođenje akcionog plana koji se bavi preduzećima u restrukturiranju i da li su za te radnike predviđene otpremnine u budžetu za 2014. godinu. Drugo – kako nemate aranžman sa MMF-om onda Svetska banka mora da napravi sopstvenu procenu o fiskalnoj i makroekonomskoj situaciji. Da imate aranžman, koji se dobro sprovodi, to pitanje ne bismo ni postavljali. Zato je ovo za nas neobična situacija, jer na osnovu sopstvene procene Odboru izvršnih direktoratreba da predstavimo sve rizike finansiranjabudžeta Srbije.

Da li to znači biste nam lakše odobrili novac da imamo takav sporazum?

Neke zemlje smatraju da im takva saradnja ne treba kako bi rešile probleme na način na koji one žele. Ako je to izbor onda se one otvaraju prema tržištu koje je uvek oštrije prema onima koji nemaju program s MMF-om. Zato su troškovi pozajmljivanja novca veći i to je cena koja se plaća, jer MMF predstavlja globalni konsenzus o tome kakva treba da bude makroekonomska stabilnost. Ako zemlja želi niže troškove zaduživanja bolje je da ima sporazum s MMF-om. Po meni za zemlju kao što je Srbija, koja je blizu EU zone, visoko je rizično da nema takav program budući da je EU zona u krizi. Ako ste deo nekog regiona koji nema turbulencije, kakve su sada u EU zoni, možete da imate drugačiji izbor. Ali s obzirom na vašu situaciju nije preporučljivo da ga nemate.

Kako vidite izbor Lazara Krstića za ministra finansija?

Srbija već ima iskustvo u postavljanju mladih ljudi u vladu. I druge zemlje centralnoistočne Evrope imale su vrlo talentovane i mlade ministrefinansija. Njegova mladost nije bitna sve dok imaju podršku vlade. Za nas je bitno da su javne finansije u stabilnim rukama. Na sastanku je bilo jasno da on ima snažnu podršku potpredsednika vlade što je vrlo važno da bi mogao da donosi teške odluke. Ima naznaka da će nastaviti s fiskalnom konsolidacijom.

Pošto ste stručnjak za reformu javne administracije koliko je, po Vama, Srbija u tom procesu odmakla?

U periodu 2002–2006. godine provodio sam dosta vremena na projektima reformi javne administracije, plata u javnom sektoru, strukturi javne administracije i kolika bi trebalo da bude. Posle sedam godina mnoga od ovih pitanja su i dalje prisutna. Glavno na čemu treba raditi jeste reforma javnih preduzeća. Sada je ogromno učešće države u ekonomskoj aktivnosti. Njihovim potencijalima može se bolje upravljati. Mogu se bolje iskoristiti za ekonomski razvoj. Kao i u Srbiji na ovim poslovima bio sam angažovan i u Hrvatskoj u kojoj je situacija bila ista, što je nasleđe stare države. Taj sektor nije lako reformisati. Sada je trenutak da se s vladom radi na tome. Srbija je do sada rešila mnoga tranziciona pitanja. Za mene je ovo istorijski trenutak, nije dobro što to pitanje nije rešeno i ranije.

S obzirom na Vaše iskustvo koja veličina javne administracije je primerena Srbiji?

Teško je na to odgovoriti. U Evropi je javni sektor veći mereno prema populaciji. Zemlje u razvoju nemaju tako veliku javnu administraciju. Bitno je da li neka zemlja može sebi da priušti javnu administracijuu odnosu na veličinu bruto domaćeg proizvoda(BDP-a). Javni sektor mora da bude adekvatan državi i interesima stanovništva. Na primer, Švedska ima veliki javni sektor, socijalnu zaštitu, ali su ljudi voljni da plate porez i da ga finansiraju. Ako u nekoj državi stanovnici nisu voljni da plaćaju porez za veliki javni sektor onda se ne mogu priuštiti takve razmere javnih usluga i više morate da se oslonite da vam privatni sektor obezbedi ono što u drugima obezbeđuje država. To je stvar izbora. Srbija treba da odluči kakav javni sektor želi da ima. Izbor je vaš. U odnosu na pre sedam godina veoma sam prijatno iznenađen reformom u zdravstvu.

Za koje bismo još projekte mogli da tražimo novac Svetske banke?

Memorandum za Srbiju, koji je zajednički napravljen pre godinu i po sa vladom, dobar je strategijski dokument iz koga vidimo potencijale za ekonomski razvoj i na koje ćemo se usredsrediti. To su poljoprivreda, navodnjavanje, poslovno okruženje. Srbija želi da bude izvozno orijentisana ekonomija što nije moguće kada je komplikovano plaćanje poreza, pa se Srbija nalazi na 144. mestu po tome u našoj studiji „Uslovi poslovanja” (Doing biznis).

Sa ministarstvom finansija radimo na projektu nadzora finansijskog  sektora preko agencija koji obezbeđuje da je finansijski sektor stabilan.

 -----------------------------------------------------------------------------

Stručnjak za javnu administraciju

Toni Verheijen je Holanđanin, ekonomista specijalizovan za upravljanje i reforme javne administracije, koji je pre dolaska u Srbiju bio šef ekonomskog odeljenja Svetske banke za tu oblast u južnoj Aziji. Verheijenje u Srbiji na projektima već radio u periodu 2002–2006. godine, ali nije živeo ovde.

Jovana Rabrenović

objavljeno: 22.08.2013.

Nastavak na Politika...