Izvor: Večernje novosti, 14.Okt.2012, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za 5.000 dinara ne mogu da se kupe ni žvake
NOVČANICE u nas veće nema, ali, ni žvaka se njom u trafici ne može se kupiti. Kad je primete ulični prodavci kišobrana, naočara, privezaka ili šalova samo se namršte. Čim je ugledaju, očima kolutaju i konobari i šankeri, vozači u GSP, a reći kako je jedan sladoleddžija na beogradskim Terazijama na nju reagovao, za novine ne bi bilo pristojno.Novčanica od 5.000 dinara, koja je nedavno proslavila deseti rođendan, na retko kom maloprodajnom mestu je danas dobrodošla. Iako je od „rođenja“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 2002. godine do danas devalvirala za skoro 50 odsto, i dalje je „persona non grata“ u većini radnji - niko pošten kusur nema da vrati.Obilazeći mnogobrojna prodajna mesta u centru Beograda, GSP vozila, prodavnice, ulične prodavce i pokušavajući da robu plate petohiljadarkom, u ove tvrdnje uverile su se „Novosti“.U autobusu „Gradskog saobraćajnog preduzeća“ Beograda.- Dobar dan, jednu kartu molim.- Ličim li vam ja na poštara - kiselo pita vozač beogradske 26 kada primeti zelenkasti papir ukrašen likom Slobodana Jovanovića, a onda, nekako bezvoljno, nastavi - Gospodine, izađite napolje i kupite kartu na trafici. Pa zar stvarno mislite da ja imam da vam vratim kusur za 5.000 dinara?! 400 JAJA KOLIKO je za deset godina devalvirala petohiljadarka najbolje govori podatak da je te 2002. godine za nju moglo da se kupi 1.278 jaja, a danas tek nešto manje od 400 komada. Pre jedne decenije mogli smo da kupimo 106 kilograma šećera, a danas duplo manje.Samo nekoliko minuta kasnije.- Dobar dan, jednu kartu molim.Prodavačica na trafici:- Uf! Nemam da vam vratim. Imate li šta sitnije? Probajte u kafiću preko puta da rasitnite, pa dođite.U kafiću u blizini.- Jednu kafu i ako može odmah da se plati?- To što ste izvadili, možete odmah da vratite - kaže zanosna konobarica. - Pet godina radim ovde i ne pamtim da je iko normalan petohiljadarkom hteo da plati kafu.Da utrapimo zelenu novčanicu pokušali smo u više od deset trafika (sve na prometnom mestu), promenili nekoliko autobusa, bili na blagajnama bioskopa, obišli ulične prodavce (a njih, iako Komunalna policija tvrdi suprotno, ima na svakom ćošku u Beogradu), pokušali u marketima... Niko nije imao da vrati kusur.Na kraju, ipak, kada se već bilo razmišljalo o odustajanju...U Knez Mihailovoj prodavac suvenira siguran je da nije problem. Ima da vrati kusur, ali mora da proveri da novčanica nije falsifikat. Gazda tako naredio. Podiže novčanicu na svetlost, gleda kroz nju. Onda prstima ovlaš pređe preko vodenog žiga.- Prava, majku mu - veli prodavac. - Koji privezak, šta ste ono rekli?
Nastavak na Večernje novosti...
