Izvor: RTS, 18.Jan.2015, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vuna i koža nisu na ceni
U Zlatiborskom okrugu su od stočarske tradicije ostali samo tragovi – sela zapustela, stada desetkovana, pa se prihodu od vune i kože – dok teško prodaju i meso i mlečne proizvode – stočari i ne nadaju. Istovremeno, Srbija kožu uvozi, a u Evropi se, recimo, presovana vuna koristi kao odličan izolacioni materijal u građevinarstvu.
Kad bi moglo, stočari ovce ne bi ni šišali. Plemenitu pređu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su odavno zamenili sintetički materijali, uvoz tekstilne robe iz Kine pozatvarao je domaće proizvođače, pa se o runu oglavnom razmišlja kao o otpadu.
"Ja sam prodala 16 kilograma vune po sto dinara, a tamo moj komšija otkupljivao i po 20 dinara... Ne isplati se nikako – za šišanje sam dala 3.000 dinara", kaže Ljubica Šaponjić sa Zlatara.
"Pre sam držao po 50 ovaca, ošiša se to, ali neće niko da kupi. A kožu bacamo, neće niko da je kupi", vajka se Srećko Kovačević iz Dobroselice.
"Stileks" iz Prijepolja godišnje preradi i više od 300 tona vune, najvećim delom za inokupce, ali i za sopstvenu proizvodnju – i to zahvaljujući dobro organizovanoj otkupnoj mreži, na Pešteri, i u čitavoj Srbiji.
I to je jedina firma na čiji se otkup stočari mogu osloniti. Planiraju i uvođenje novog proizvoda – izolacionih panela od vune, koji su hit u Evropi, ali navode da se odnos prema vuni mora promeniti.
"Ta vuna često stiže i buđava, prljava, pomešanih boja... sve to smanjuje njenu vrednost", kaže Esad Hodžić iz "Stileksa".
Na tržištu kože, zbog niske cene, smanjenog stočnog fonda i ograničenja da u prometu može biti samo koža iz klanica, otkupljuje se jedva trećina nekadašnjih količina.
"Nema otkupa, da hoće neko da dođe samo da je nosi, džabe bih mu dao, da mi ne zagađuje ovde", kaže Stevan Rajić iz Bistrice.
Koža se izvozi najviše u Italiju i Tursku, a zatim je za potrebe domaće industrije uvozimo prerađenu.
Tako se godišnje daje po dvadesetak miliona dolara za sirovinu, koju, inače, ili izvezemo ili bacimo.
"Očekujemo da država subvencijama pomogne dva-tri proizvođača, oni bi onda uz manje troškove proizvodnje mogli da postignu nižu cenu kože, a mislim da bi onda rešili i pitanje otkupa", kaže Milorad Vasiljević iz Privredne komore Srbije.
Viši stepen prerade nosi i veći prihod. Za sada, on ostaje u inostranstvu.
Kod nas – stočari na ivici opstanka, dugogodišnja neorganizovanost i nepregledni, pusti pašnjaci.
