Izvor: Politika, 17.Jul.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vujović: Sve smo dalje od bankrota
„Džubili det kampejn”, čiju analizu prenosi „Gardijan”, Srbiju svrstava u zemlje kojima preti dužnička kriza
Srbija je danas sve dalje od ivice bankrota, gde god ta ivica bila. Mi se od bankrota udaljavamo, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, koje daju odlične rezultate, a ne približavamo mu se. Ovim rečima je ministar finansija Dušan Vujović za „Politiku” komentarisao navode britanskog „Gardijana” koje je preneo Tanjug, da se devet evropskih država, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a među njima je Srbija, nalazi u dužničkoj krizi.
– Nije mi jasno na osnovu kojih podataka su oni došli do tog zaključka. Ne znam šta su sa čim sabirali, ali podaci koje navode u tekstu su pogrešni. Sve informacije o našim zaduženjima su javna stvar i mi ih redovno objavljujemo na sajtu Ministarstva finansija – kaže Vujović.
Šta je zapravo „Gardijan” objavio? Ovaj britanski dnevnik preneo je analizu organizacija „Jubili det kampejn” (Jubiliee Debt Campaign) koja se bavila krizom duga. U svom tekstu „Gardijan” Srbiju ne spominje, ali se ime naše zemlje u izveštaju britanske organizacije spominje na nekoliko mesta. Kada je o našoj zaduženosti reč, samim tim što je nivo duga davno prešao zakonom dozvoljenu granicu od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) daleko od toga da je situacija sjajna. Ali nije ni toliko dramatična kakvom je predstavlja „Jubili det kampejn”.
Prema njihovim navodima, spoljni dug Srbije iznosi 98 odsto BDP. To nije tačan podatak. Poslednji podaci NBS, iz marta 2015. pokazali su da je spoljni dug na kraju prvog tromesečja iznosio 26,73 milijarde evra (oko 80 odsto BDP-a). Od toga, dug javnog sektora iznosio je oko 15,06 milijardi evra, a privatnog (banke, firme, građani) 11,48 milijardi. Ova organizacija svrstava zemlje u tri kategorije. U one koje su u dužničkoj krizi, zatim u one u kojima postoji visok rizik od toga i na kraju u one gde postoji rizik od izbijanja krize duga. Srbija je svrstana u poslednju grupu zemalja. Pri tom kriterijum po kome se merio rizik od izbijanja duga je nivo spoljnog dela javnog duga. Što znači da se posmatraju samo državni dugovi u devizama. Prema podacima Ministarstva finansija, 31. maja ove godine javni dug Srbije iznosio je nešto više od 24 milijarde evra, što je 72,7 odsto BDP-a. Od toga, 15 milijardi evra je naš dug u stranoj valuti (podaci NBS).
Takođe, „Jubili det kampejn”, navodi podatak da oko 9,6 odsto budžetskih prihoda odlazi na otplatu kamata, što opet nije tačno. Rashodi za kamate čine 3,5 odsto BDP-a. Čak i da ova organizacija računa troškove kamata u odnosu na ukupne budžetske prihode (a ne kao udeo u nacionalnom kolaču) i oni su manji i iznose 8,75, a ne 9,6 odsto kako računa ova britanska organizacija. Udeo izdataka za kamate u ukupnim rashodima je još manji (oko sedam odsto).
Da su Britanci pogrešili smatra i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. Kako je izjavio za Tanjug, „prenaglašena je ocena da Srbiji preti kriza spoljnog duga, jer u poslednjih pet, šest godina nije bilo značajnih promena”, istakao je Arsić.
Prema njegovim rečima, u tom periodu je promenjena struktura spoljnog duga, koji predstavlja ukupan dug javnog i privatnog sektora prema stranim poveriocima, jer se privatni sektor razduživao, dok se javni sektor zaduživao.
– Bar kada je reč o Srbiji ne postoji razlog da se kaže da postoji opasnost od krize spoljnog duga. Spoljni dug ne raste, već je i manji od iznosa koji su naveli, jer su se značajno razdužile i banke i privreda – rekao je Arsić i dodao da i rast javnog duga, odnosno ukupnog iznosa dugova države, usporava zbog smanjivanja deficita.
Sa smanjivanjem fiskalnog deficita u ovoj i u narednim godinama, navodi on, otkloniće se osnovni uzrok rasta i javnog i spoljnog duga Srbije. „Tako je kriza spoljnog duga kod nas moguća jedino ako se dogode veći međunarodni, odnosno regionalni poremećaji”, navodi Arsić.
Premijer Aleksandar Vučić ocenio je juče da je Srbija na najvećoj mogućoj udaljenosti od bankrotstva ili velike krize.
On je, ocenjujući kao glupost pisanje britanskog „Gardijana” na tu temu, rekao da su autori teksta koristili zastarele informacije ili je bilo nekih drugih razloga za takvo pisanje, ali pre svega, dodao je, radi se o podacima starim više od godinu dana.
Prethodnog dana premijer je istakao da Srbija sa novcem nema problem, ali da ga neće ni uludo bacati.
----------------------------------------------------
Koji su lončići pobrkani
U svojoj analizi britanska organizacija „Jubili det kampejn” čini se da je pomešala termine spoljnog i javnog duga. Po definiciji spoljni dug zemlje čine svi zajmovi u stranoj valuti, uključujući tu državne, ali i privatne (banke, firme, stanovništvo) dugove. Javni dug, sa druge strane predstavlja sva dugovanja države (i u domaćoj i u stranoj valuti). Spoljni dug Srbije iznosi više od 26 milijardi (oko 80 odsto BDP-a), a javni više od 24 milijarde (72 odsto BDP-a). Dakle, ni jedan ni drugi nisu 98 odsto BDP-a, kako navodi ova britanska organizacija.
