Izvor: S media, 16.Sep.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vujović: Globalna finansijska reforma
Glavni ekonomista Svetske banke Dušan Vujović izjavio je danas da bi posle svetske krize bilo potrebno sprovesti globalnu finansijsku reformu i postići medjunarodni dogovor o poslovanju banaka, koji bi prevazilazio lokalne okvire.
Vujović je podsetio da je kriza i počela kao posledica slabe kontrole banaka, kada se 2008. urušila banka "Liman Braders" u SAD i povukla lavinu dogadjaja u finansijama celog sveta.
On je na otvaranju dvodnevnog Menadžment foruma >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << jugoistočne Evrope "Bled - Kopaonik", u organizaciji Škole za menadžment sa Bleda i Saveza ekonomista Srbije (SES), rekao da je marginalizovana i uloga medjunarodnih finansijskih institucija u svetu, jer privatni finansijski tokovi uveliko prevazilaze kapital Svetske banke, MMF-a...
Prema njegovoj oceni, trebalo bi napustiti model praćenja i kontrole nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju, koji je od 1970-ih godina sprovodi MMF i proširiti ih na razvijene i grupe zemalja, regione, upravo da bi se sprečili rizici i krize, a za sve to je potreban medjunarodni dogovor.
Vujović smatra da bi možda trebalo redefinisati ulogu MMF-a ili stvoriti drugu medjunarodnu finansijsku instituciju, koja bi preuzela njenu ulogu u budućnosti.
Važnu ulogu u oporavku svetske privrede i finansija igra grupa najrazvijenijih zemalja, G20, što je već pokazala na delu u protekle dve godine, rekao je Vujović, koji je podsetio da G20 predstavlja 66 odsto svetske populacije i učestvuje sa gotovo 90 odsto u bruto domaćem proizvodu sveta i 87 odsto u svetskoj trgovini.
Guverner centralne banke BiH Kemal Kozarić rekao je da antikrizne mere u BiH nisu bile pravovremene, ali je sa MMF-om sklopljen aranžman vredan oko 1,2 milijarde evra i nedavno je uspešno završena još jedna revizija aranžmana s Fondom.
Jedan od faktora koji su negativno uticali na rast ekonomije je i politička nestabilnost u BiH, rekao je Kozarić i izrazio nadu da će se to promeniti na bolje posle izbora u BiH.
U ovoj godini inflacija je bila oko dva odsto, izvoz iz BiH je porastao 33 odsto u odnosu na prošlu godinu, porasla je i pokrivenost izvoza uvozom na 54 odsto, ali se i dalje većinom izvoze polufabrikati i sirovine, naveo je Kozarić i dodao da BiH ima najveću stopu nezaposlenosti u regionu od 24,1 odsto.
Pošto dobro poznaje monetarne sisteme u državama koje su nastale iz bivše Jugoslavije, Kozarić je rekao da svaka od šest država ima svoj model za očuvanje stabilnosti kursa i svaka tvrdi da je on najbolji za njihovu zemlju.
Tako, na primer, Srbija ima plivajući kurs i brani ga intervencijama iz deviznih rezervi, a BiH ima fiksni kurs vezan za evro.
Nemački ekspert Herman Simon naveo je podatak da su evropske kompanije, posle krize, intenzivno počele da sele kapital na tržište Azije, jer neka istraživanja govore da će od 2018. do 2020. godine to tržište rasti po stopi od 11 odsto, dok će evropsko stagnirati ili čak padati.
Simon je podsetio da je prošle godine Kina prvi put izbila na prvo mesto po vrednosti izvoza sa 1.194 milijardi dolara, ispred Nemačke sa 1.187 milijardi i SAD koja je imala 995 milijardi dolara izvoza, ukazujući da je to jedna od posledica globalizacije svetske ekonomije.
Jedna od posledica globalizacije biće i demografska eksplozija, kazao je Simon i naveo, pozivajući se na podatke Ujedinjenih nacija, da će u podsaharskoj Africi broj stanovnikma narasti sa sadašnjih 190 miliona na oko dve milijarde do 2050. godine, dok će u Rusiji opasti sa 140 miliona na oko 110 miliona, dok se u SAD u tom periodu očekuje neznatan rast.
Trend koji će biti sve više prisutan u svetskoj ekonomiji biće internalizacija menadžmenta kompanija i zemlje koje budu otvorene za te opcije moći će da računaju na prosperitet, kazao je Simon i napomenuo da će rast informatičkog tržišta i umrežavanje, koji su sada na početku, imati veliki uticaj na razvoj privrede.
Na Menadžment forumu na Bledu, pod nazivom "Budućnost privrede i izazovi menadžmenta", učestvuje oko 300 predstavnika privrede, akademskih krugova, vladinih i nevladinih organizacija jugoistočne Evrope, koji će pokušati da nadju zajednički odgovor na pitanja vezana za ekonomsku budućnost našeg regiona.
Medju učesnicima su brojni privrednici i ekonomisti iz Srbije, Hrvatske, Italije, Nemačke, BiH, Austrije, Slovenije, Madjarske, Makedonije i Crne Gore.
Za sutra je najavljeno ucecšće potpredsednika Vlade Srbije Božidara Djelića i Erharda Buseka iz Instituta za dunavski region i srednju Evropu.
(Tanjug)
