Izvor: BKTV News, 24.Jun.2014, 18:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučković: Budžetski deficit Srbije 8,7 odsto BDP-a
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je gostujući na TV B92 da bi budžetski deficit Srbije u ovoj godini, prema procenama Fiskalnog saveta, mogao da bude 8,7 bruto društvenog proizvoda (BDP), što je znatno više od mnogih drugih država u svetu.
Taj deficit bi iznosio 2,8 milijardi evra ili 300 milijardi dinara, rekao je Vučković, i dodao da razlog za to ne leži u prevelikoj potrošnji, već u sticaju okolnosti koje su dovele do manjih prihoda budžeta. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << “Istovremeno, visoke su kamate u budžetu zbog velikog javnog duga koji iznosi 21 milijardu evra, ili 65 odsto BDP-a, a do kraja godine taj dug bi mogao da dostigne 70 odsto BDP-a, mada je zakonom propisano da gornja granica bude 45 odsto”, istakao je Vučković. On je dodao da bi iduće godine javni dug mogao dostići i 80 odsto BDP-a, ako se u međuvremenu ništa ne promeni u ekonomskoj politici. On je potvrdio da se držva dnevno zadužuje za više od sedam miliona evra.
“Vlada zna šta mora da uradi, ali ima lutanja u smislu donošenja odluka, sada su tu i odlaganja zbog poplava a ne bi trebalo da ih bude”, smatra Vučković, ističući da bi u toku leta svakako trebalo doneti zakone o radu i o stečaju, kao i rebalans budžeta.Taj rebalans trebalo bi da ima ugrađene mere koji će stranim kreitorima predočiti da postoji putanja smanjenja deficita, jer u protivnom ne možemo računati na nove kredite, naveo je on. To znači da treba smanjiti najveće troškove, koji se odnose na plate u javnom sektoru i penzije, ali je veoma važno, kako je kazao, i pitanje rešavanja problema javnih preduzeća koja sada posluju sa gubicima, jer je to preduslov bilo kakve konsolidacije.
Vučković je naveo primer smederevske železare za koju su sredstva u budžetu bila predviđena samo u prvom delu godine, i sada se postavlja pitanje šta dalje. “Treba razmisliti o davanju subvencija javnim preduzećima i pojačati borbu protiv sive ekonomije”. Dosadašnje mere smanjenja poreza poslodavcima nisu dale očekivane rezultate, pa Vučkovih smatra da treba primeniti neke efikasnije. On je podsetio “da u privredi ima i pozitivnih kretanja, kao što su niska inflacija od svega dva odsto na godišnjem nivou, devizni krurs je stabilan, izvoz i uvoz beleže dobru dinamiku, uvoz je pokriven izvozom sa 75 odsto”.
S druge strane, BDP ne raste, “što znači da je privredna aktivnost na nuli sa izgedima da do kraja godine skliznemo u recesiju, budžrtski deficit je na rekordno visokom nivou, javni dug rast, tako da ipak prevladavaju negativni trendovi”. Vučković je posebno istakao da poplave neće biti krive za loše privredne rezultate. “Još na početku godine je bilo evidentno da ćemo teško imati bilo kakav privredni rast. Prošla godina je bila uspešna, poljoprivreda je imala visok rast, Fijat je dao snažan doprinos i nije se moglo očekivati da i ove godine te oblasti nastave da rastu”. Poplava je loše uticala na proizvodnju struje i poljoprivredu, ali ne toliko snažno koliko se u prvi mah činilo, zaključio je Vučković.
Izvor: b92, tanjug.rs
