Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Mar.2016, 02:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić: Srbija mora da ide u budućnost
Put lakih rešenja vodio bi Srbiju u ambis i zato nikakav kompromis po pitanju politike idemo li u budućnost ili se vraćamo u prošlost neću i ne pada mi na pamet da pravim, poručio je danas premijer Aleksandar Vučić. "Nema kompromisa, Srbija mora da ide u budućnost, da čuva prijateljstva, ali je jasan put i tip društva kojem želimo da pripadamo, tu razgovora i kompromisa nema", poručio je premijer na Biznis forumu.
On je posebno zahvalio onom, kako je rekao, malom broju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ljudi, koji su podržali teške reforme, i poručio da nam je potrebno da ujedinimo znanje i pristup i da samo poštenijim odnosom možemo da nastavimo putem reformi i ozdravljenja privrede.
U tom smislu je, naveo je, zahvalio Savezu ekonomista i njegovom predsedniku Aleksandru Vlahoviću, koji su, ne računajući na bilo kakav lični ili politički interes, podržali mere Vlade Srbije, koje su bile teške, nepopularne, ali su omogućile fiskalnu konsolidaciju, pomeranje na Duing biznis listi Svetske banke, pohvale međunarodnih finansijskih institucija, ali i izvesno povećanje, odnosno vraćanje plata i penzija, koje su bile smanjene.
"Svi bi voleli da se sve što smo planirali uradi, ali da to uradi neko drugi, a to jednostavno ne mož"e, primetio je Vučić i dodao da je baš zato posebno zahvalan "onom malom broju ljudi koji su naše mere podržali".
"Nisam siguran da smo dobro odlučili o Telekomu"
Premijer je izjavio da nije siguran da je vlada donela najbolju odluku da ne privatizuje Telekom.
"Da li smo doneli pravu odluku, uopšte nisam siguran. Biće da ni ja nisam imao dovoljno hrabrosti i odvažnosti da utičem na sve druge činioce u procesu odlučivanja da naše rešenje bude drugačije. Možda je u toj odluci 50-50, možda je politički pritisak i pritisak celokupne javnosti doprineo da bude 51-49 da ne prodamo Telekom", rekao je Vučić na Kopaonik biznis forumu.
Vučić je rekao da bilo potrebno da se ujedinjeno istupi po tom pitanju, a ne da i oni koji se "tobož zalažu" za prodaju Telekoma "sete" da cena nije bila dovoljno visoka.
"A inače su govorili da je strašna cena bila 2011. godine, kad smo dobijali 1,1 milijardu evra, a onda su se setili da ni dve milijarde nije dobrovoljno za sedam posto više, ali to je Srbija", rekao je Vučić.
On je naveo da nije siguran da li treba da se kaje zbog te odluke ili ne, ali da svakako nema povratka nazad.
"Sad moramo da se borimo da privučemo manjinske partnere, ponovo da menjamo pristup poslu i radimo
na tome kako Telekom da prati svetske trendove", zaključio je Vučić.
Peta revizija aranžmana sa MMF najteža
Vučić ocenio je danas da će peta revizija aranžmana sa MMF-om biti najteža, jer je potrebno da se izvedu još neke teške mere.
On je ukazao da je MMF, za razliku od 2011, kada je Srbiju napustio posle svega mesec dana, obavio već treću, odnosno i četvrtu reviziju.
"Ako prođemo petu reviziju, ne vidim da ćemo dalje imati velike probleme. Želim da prođemo kompletan aranžman sa MMF-om, jer je to garancija da smo na dobrom putu", naglasio je premijer.
Vučić je kazao da će za prolazak pete revizije biti potrebna ogromna podrška Vladi Srbije.
"Stanje u javnim preduzećima danas mnogo bolje"
Stanje u javnim preduzećima sada je bolje nego pre dve, tri godine, izjavio je premijer, naglašavajući da nije istina da ništa nije preduzeto.
Vučić je, u izlaganju na 23. Kopaonik biznis forumu, naveo da su neophodne i snažnije strukturne reforme, te da, iako je do sada bilo pozitivnoh pomaka, vlada nije ni time zadovoljna.
"I lično nisam time zadovoljan. Ali ako pogledamo situaciju u Železnicama, vidi se da je dramatično promenjena. Mi smo ruski kredit prikazali kao subvenciju, ali to je kredit, a subvencije za Železnicu se smanjuju", rekao je premijer i dodao da će i usluga tog javnog preduzeća morati da se popravi, a sledi i racionalizacija.
Je li dobro u Srbijagasu, zapitao je Vučić, navodeći da to ne možete nedvosmisleno da se kaže, ali može i to da je 10 puta situacija bolja nego što je bila.
"Za to je delom zaslužno i to što smo vratili dug tog preduzeća prema NIS-u i Gaspromu. Zbog toga je i deficit bio 3,7 odsto BDP, a inače bi bio manji, oko 3,1 odsto", rekao je Vučić, objasnivši da je usvojen plan za finansijsko restrukturiranje tog preduzeća u skladu sa dogovorom sa MMF i Svetskom bankom.
"I to ljudi trebalo da znaju. Menjaju se stvari", rekao je on.
Vučić je kazao da nije presrećan ni stanjem u Elektroprivredi Srbije, jer neke stvari "i ne možete da izgurate".
"U Železnici smo o programu otpremnina za one koji ostaju bez posla govorili o 250 ili 300 evra po godini staža, a dobijete situaciju da vam u EPS-u kažu, 'mi tražimo 1.500 evra po godini'. Tamo je prosečna plata 80.000 dinara, dvostruko veća od republičkog proseka. Na našu konstataciju da je to nemoguće, oni kažu 'dobro, ali nama je minimalni zahtev onda 900 evra'. Dalje kažu, ako ne prihvatimo, da će se pobuniti, da će da štrajkuju", naveo je premijer.
On je istakao da se preti štrajkom, isključenjem struje, a cela Srbija na to ćuti.
Ovo nije pravično i nije u redu. Svi bi hteli da se nađe neka budala da napravi to umesto drugih, pa da mu svi skaču na glavu da to tako ne može", kritikovao je Vučić, dodajući da je zahvalan malom broju ljudi koji podržava mere vlade, kao i da mu ne smeta kada predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović traži više, jer ne odstupa od svog stava.
Deficit smanjen na 3,7 odsto BDP
Govoreći dalje o uspesima Vlade Srbije, on je rekao da je opšti deficit 2014.bio 6,6 odsto BDP-a, a prošle godine je smanjen na 3,7 odsto.
"Taj rezultat je moguće oceniti kao uspešan tek kad bude zaustavljen rast javnog duga. Zato ćemo morati još da smanjujemo deficit, a u tom cilju da snažnije povećavamo poreske prihode pre svega borbom protiv sive ekonomije", rekao je Vučić.
On je naveo da je Srbija prošle godine ostvarila investicije u visini od 1,8 milijardi evra, bez veliki privatizacija, kao što su Telekom ili aerodrom.
S tim u vezi je pomenuo Bosnu i Hercegovinu koja ni teritorijalno, a ni po broju stanovništva nije mnogo manja od Srbije, a koja je imala svega 400 miliona evra investicija, iako je prijemčivija i mnogo lakše dobija investicije iz islamskih zemalja, što bi i mi voleli.
"Svetski smo šampioni u kuknjavi"
"Kod nas postoji uvek permanetntno nezadovoljstvo. Uvek kuknjava, jer smo svetski šampioni u kuknjavi", podvukao je Vučić.
Od kakofonije u Srbiji kako svi sve znaju, a niko ne bi ništa da preduzme, okačio nekog drugog kao krivca za sve probleme, jeste bio razlog što neke ranije vlade nisu ušle u reforme. Nama je potrebno ujedinjavanje znanja, pristupa, i poštenijeg odnosa, jer samo ujedinjeni možemo da napravimo naprdak u budućnosti", kazao je on.
Vučić je podsetio da je Vlada donela niz nepopularnih zakona od kojih su svi, kako se ispostavilo kasnije, imali koristi.
"Svaka promena se dočeka na nož u Srbiji", kritikovao je premijer.
Vučić je naveo da je Srbija po prvi put nekim bonitetskim kućama popravili rejting.
"Očekujem da u ovoj godini imamo veći rast, da ne bude samo 1,75 odsto kako predviđaju MMF i Svetska banka. Nadam se da ćemo uspeti da izrvšimo konačno privatizacije nekih velikih sistema i da u trećem ili četvrtom kvartalu imao zbog toga veći rast", naglasio je on.
Zadovoljstvo je izrazio i rastom u građevinarstvu za 11 odsto, kao i u prerađivačkoj industriji koja je porasla za 5,3 odsto, uz nadu da će se taj trend nastaviti.
Takođe je rekao da želi da se dalje unapredi poslovno okruženje kako bi se povećao dolazak investitora, ali za to je neophodna i reforma pravosudnog sistema.
"Zato su važna otvaranja poglavlja 23 i 24", dodao je on.
Vučić je kazao da su plate u Srbiji nominalno najveće, zato što su povećane u privatnom, a došlo je i do malog povećanja u javnom sektoru.
"Tako se pravi zdrava država", konstatovao je premijer.
"Strani investitori generatori rasta"
Premijer Srbije konstatovao je danas da na Balkanu ponovo postoji neko ludilo protiv stranaca, iako su strani investitori generator rasta.
On je, na konferenciji za novinre u okviru Kopaonik biznis foruma, rekao da je sve što je urađeno na zapošljavanju novih radnika učinjeno od strane stranih investitora.
Prema njegovim rečima, odbijanje stranaca bi odvelo zemlju u glad.
Vučić je kazao da se neki protive dolasku stranaca i prodaje srpskih firmi, a tako i Telekoma, iako bi dolazak stranaca doneo veće ubiranje poreza, PDV-a na nove usluge.
Bolje je da nekada neko iznese deo dobiti iz naše zemlje, nego da ga uopšte nema", poručio je premijer.
S tim u vezi je pomenuo Lutriju koja je 2011.i 2012. bila u minusu od miliona evra, što je pravo svetsko čudo kada je lutrija u gubitku.
Vučić je kazao da je pošlo za rukom da se u Lutriji preokrene situacija i sada posluje sa velikim dobitkom od 1,5 miliona evra.
I sada kada se pominje da se Lutrija da strancima na uporavljanje, kako bi pravila dobitak od 50 miliona, neki kažu zašto mi ne bi pravili te dobiti. Šta me briga ako će toliko zarađivati, jer će ujedno plaćati i više na osnovu PDV-a. To je teško objasniti Srbima", naglasio je on.
Vučić je kazao da su strane investicije bile dobre, a domaće i dalje problem.
Prema njegovim rečima, razvoj preduzetničkog duha je problem, zbog čega je ova godina proglašena Godinom preduzetništva".
To je jedan od ključnih razloga što smo uložili novac i posvetili veću pažnju da bi svi razumeli da nije država ta koja treba da daje posao, već moramo da se pripremamo za posao. Teško nam je da izađemo iz socijalističkog samoupravljanja", zaključio je premijer.
Vlahović: Eliminisati pukotine u privrednom sistemu
Predsednik Saveza ekonomista Aleksandar Vlahović naveo je da je ovogodišnja tema foruma određena na osnovu rezultata koji su kod nas ostvareni u fiskalnoj konsolidaciji i naporima da se podstakne privredni rast i razvoj.
"Očigledno je da je ključna tema u ovom trenutku kako te dobre kratkoročne rezultate u fiskalnoj konsolidaciji konvertovati da oni budu trajni i održivi, odnosno na koji način eliminisati strukturni deficit . To jeste glavna pukotina u našem privrednom sistemu", rekao je predsednik Saveza ekonomista.
On je uoči 23. Kopaonik biznis foruma Tanjugu rekao da će preporuka Saveza ekonomista biti da se nastavi sa štednjom, da se radi na eliminaciji strukturnog deficita, kao i da monetarna politika i dalje nastavi sa svojom relaksacijom.
Kopaonik biznis forum želi da pomogne kreiranju društveno ekonomskog konsenzusa za realizaciju najznačajnijih reformskih mera, ističe je Vlahović.
Programski odbor Foruma predvideo je raspravu u okviru tri oblasti- 8. marta - Ekonomske posledice nove realnosti: problem, uzroci i rešenja, 9. marta - Ažuriranje reformske agende: reforma države i restruktuiranje javnog sektora i poslednjeg, trećeg dana - Naredni koraci u sprovođenju reformi.
Za praćenje Kopaonik biznis foruma akreditovano je oko 120 novinara kako iz zemlje tako i regiona, a Novinska agencija Tanjug će i ove godine biti medijski partner foruma.
Selektor Foruma profesor Dragan Đuričin rekao je da će taj skup i ove godine biti mesto razgovora relevantnih ljudi iz sveta politike, privrede i ekonomske nauke.
Ovogodišnja tema odabrana je budući da za razliku od drugih tranzicionih ekonomija Srbija ima kašnjenje u odnosu na performanse EU i iz tog razloga neophodne su višekolosečne radikalne reforme da bi se krenulo na putanju dostizanja i konvergencije, istakao je Đuričin.
Predsednik Privredne komore Crne Gore Velimir Mijušković rekao je da je povezivanje unutar regiona nasušna potreba njegovog ekonomskog razvoja, kao i da se Zapadni Balkan našao u centru interesovanja EU, što bi trebalo da iskoristimo.
"Konkurentnost se postavlja kao centralni problem svih naših ekonomija i svesni smo da je dostizanje određenog nivoa nacionalne privredne konkurentnosti uslov za prisustvo i opstanak na jedinstvenom evropskom tržištu", rekao je Mijušković Tanjugu uoči tradicionalnog Kopaonik biznis foruma.
Potpredsednik Hrvatske privredne komore Želimir Kramarić rekao je da je Srbija jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Hrvatske i poručio da hrvatske kompanije žele i u budućnosti da ulažu u našu zemlju i povećaju ukupnu robnu razmenu dve zemlje.
"Prema našim podacima u Srbiji u ovom trenutku posluje oko 200 hrvatskih preduzeća (tvrtki kćeri), koje s ostalim preduzećima iz Hrvatske ostvaruju 10 odsto ukupne razmene Hrvatske sa svetom", kazao je Kramarić Tanjugu uoči tradicionalnog Kopaonik biznis foruma.
Kako su najavili organizatori, na ovogodišnjem biznis forumu učestvovaće premijer Aleksandar Vučić, ministri Dušan Vujović, Zorana Mihajlović, Kori Udovički, Željko Sertić, Aleksandar Antić, Vanja Udovicić...
Učešće su, između ostalih, najavili i guverner NBS Jorgovanka Tabaković, predsednik SANU Vladimir Kostić, predsednik Master karda za Centralnu i Istočnu Evropu Sajmon Džordž, predstavnici privrednih komora i drugih institucija iz zemalja regiona, pre svega, Crne Gore, Republike Srpske, Hrvatske, Makedonije.
Učestvovaće i ambasadori SAD-a, Nemačke, Austrije, Italije, Delegacije EU najznačajniji privrednici iz sektora bankarstva, osiguravajućih kuća, informaciono komunikacionih tehnologija, trgovine, turizma, energetike, poljoprivrede i farmacije, predstavnici javnih preduzeća, NALED-a, lokalnih samouprava...
Takođe, na forumu će učestvovati i najznačajniji ekonomski teoretičari, predstavnici međunarodnih finansijskih organizacija, kao i Fiskalnog saveta. Poseban panel biće posvećen predstavljanju investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Zaključci sa 23. Kopaonik biznis foruma biće, kao i svake godine, sumirani u dokumentu Kopaonik konsenzus".
362
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
