Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jul.2024, 04:46

Vučević u Skupštini: Srbija daleko jača nego ranije

Poslanici Skupštine Srbije završili su večeras rad, a raspravu o ukupno 60 tačaka dnevnog reda, među kojima je i Deklaracija, koja je usvojena na Svesrpskom saboru 8. juna u Beogradu, nastaviće u ponedeljak u 10.00 časova.

U parlamentu su danas od 16.00 do 19.00 časova premijer Miloš Vučević i ministri odgovarali na poslanička pitanja.

Prethodno su raspravljali o Deklaraciji, ali i o drugim temama, među kojima se najviše govorilo o iskopovanju litijuma. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Na dnevnom redu vanrednog zasedanja koje je počelo u utorak su i sporazumi koji se tiču potvrđivanja zajmova, a jedan od njih se odnosi na kredit kod banke Poštanska štedionica za izgradnju nacionalnog stadiona i pristupnih saobraćajnica u iznosu od 42 milijarde dinara.

Poslanici će se, posle rasprave, u danu za glasanje kada bude određen, izjašnjavati i o tome da Jorgovanka Tabaković bude ponovo izabrana na funkciju guvernera Narodne banke Srbije, a Blagoje Paunović na mesto predsednika Fiskalnog saveta Srbije.

Srbija daleko jača nego ranije

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević rekao je da je Srbija danas daleko jača nego što je bila, da je stanje u prosveti, zdravstvu i odbrani neuporedivo bolje nego ranije kao i da mladi ljudi u mnogo manjem broju odlaze iz zemlje.

Vučević je tokom rasprave u Skupštini Srbije odgovarajući na kritike opozicionih poslanika istakao da oni nisu govorili o dnevnom redu, već da su vreme koristili kako bi iznosili neistine i vređali poslanike vladajuće većine.

"Srbija je danas daleko jača država nego što je bila. Da li je najjača? Nije. Da li treba da bude bolja? Svakako treba. Da li je sve idealno? Nije idealno. Radimo da bude bolje, da bude optimalnije. Ali da uporedite stanje pre ovoga i današnje stanje, nemoguće je bez jasne faktografije, bez brojeva, činjenica", rekao je Vučević.

On je odbacujući tvrdnje poslanika Novog lica Srbije (NLS) Miloša Parandilović da mladi ljudi masovno odlaze iz Srbije rekao da su takvi navodi netačni i zlonamerni.

"Mladi ljudi danas mnogo manje odlaze nego što su nekada odlazili. Migracije su, nažalost ili na sreću, svetski trend na sreću. To ne može nijedna država sprečiti. Ali da pričate da se danas beži iz države glavom bez obzira je pre svega, neodgovorno, neozbiljno, netačno, ali i zlurado", naglasio je Vučević.

On je ocenio da se na taj način suštinski promoviše ideja da ljudi treba da beže iz Srbije.

"Trebalo je da pozovete narod da ostane ovde, pa da se izbori politički da Srbija bude bolje, ako vi verujete da treba da bude bolje ili drugačije od onoga što je danas, a ne da pozivate naroda da beže iz svoje države", rekao je Vučević.

On je naglasio da je danas u Srbiji stanje u zdravstvu, prosveti, odbrani neuporedivo bolje nego što je bilo, ali je kako je rekao i dalje nedovoljno dobro kao što bi želeli.

"Mi želimo da je u Srbiji svaki dan bolje, ali teško je sa vama raspravljati bilo šta argumentovano, jer se niste dotakli dnevnog reda", naglasio je Vučević.

Parandilović je tokom izlaganja tvrdio da mladi ljudi, doktori, profesori odlaze iz Srbije u "stampedu", a pojedinačno je kritikovao i rad predstavnika vlasti.

Poslanica Jedinstvene Srbije (JS) Zagorka Aleksić rekla je da će ta poslanička grupa podržati Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda kao i ostale predloge koji su na dnevnom redu.

"Mnogo je važnih predloga zakona danas na dnevnom redu, ali ipak bih ispred JS izdvojila tačku pod rednim brojem 1. Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava srpskog naroda u Srbiji i Republici Srpskoj, jer smatramo da ima istorijski karakter", rekla je Aleksić.

Ona je dodala da je kao članica nedavno formiranog parlamentarnog foruma Srbije i Republike Srpske prisustvovala donošenju deklaraciji u Parlamentu Republike Srpske i naglasila da je to bio dostojanstven čin.

"Deklaracija je podržana ogromnom većinom. I u Republici Srpskoj postoje razlike i mimoilaženja stranačkih oponenata, ali čini se da je naš narod preko Drine prepoznao kada je vreme za stavljanje razlika po strani", naglasila je Aleksić.

Poslanica poslaničke grupe Srbija centar (Srce) Tatjana Marković Topalović govorila je o tačkama dnevnog reda koje se odnose na kreditno zaduživanju i dodala da nije ekonomista, ali smatra da se onaj ko ima novac ne zadužuje.

Niko nije lud da truje ljude, sram vas bilo, plašite narod

Premijer Miloš Vučević izjavio je danas da nije doneta nikakva odluka ni o rudarenju, ni o eksploataciji litijuma, dodajući da egzistira samo Uredba Vlade Srbije o postojanju prostornog plana posebne namene.

"Niko nije ni blesav, ni lud, da ugrožava bilo koji deo Srbije i da se igra sa sudbinom sopstvenog naroda. Svi dišemo ovaj vazduh i pijemo ovu vodu i niko nema nameru da ide iz Srbije i nameru da je menja, već da je čuva i razvija. Verujem da su nam prirodna bogatstva Bogom dana i na pravi način treba da ih koristimo i razvijamo državu", poručio je Vučević opozicionim poslanicima u Skupštini Srbije.

Premijer je dodao da je moguće imati održiv razvoj, ekonomski razvoj, a da se istovremeno vodi računa o zaštiti životne sredine i zdravlju građana.

"To je dokazano u mnogim državama, to je moguće u Srbiji", istakao je Vučević.

Kako im je poručio, neće da uđe u priču plašenja i "uterivanja straha narodu sa jeftinim parolama", navodeći da je to neodgovorno i neozbiljno.

"Ali bilo bi fer da ste ta pitanja postavljali vašim koalicionim partnerima koji su doveli Rio Tinto, koji su im dali istraživačko pravo, koji su menjali zakone da bi mogli da idu iz istraživanja u eksploataciju", rekao je Vučević.

"Bilo bi fer da kada brinete o zapadnoj Srbiji, kažete, a šta je sa industrijskim otpadom? Šta je u Viskozi 20 godina stajalo, najveći otrov, industrijski otpad? U centru Loznice, fabrike koju su upropastili 2005. godine. Pa kako to ne spomenete? To nije ugrožavalo građane Loznice? Ili zapadne Srbije? Ili cele Srbije? Pa je li nije postao industrijski otpad? Pa nije li to nešto što direktno ugrožava isto i kvalitet zemlje i podzemnih voda i nadzemnih voda i vazduha? Pa kako se toga niste setili, kako tada niste brinuli o zapadnoj Srbiji?", upitao je premijer.

Vučević je upitao kako da to sve nisu spomenuli nego govore kako će neko da truje sopstveni narod.

"Sram vas bilo za to. Niko nije lud da truje svoj narod i da radi protiv svoje države. Sram vas bilo da takve stvari pričate i da konstantno plašite svoj narod. Jedan viče da beže iz države, drugi viče da će biti otrovani, zatrovani, ubijeni. A nama poručujete da ćemo da se kupamo u sumpornoj kiselini. Jel' to je demokratski?", upitao je Vučević.

Poslanik Bogdan Radovanović iz "Zeleno-levog fronta" rekao je prethodno da je Deklaracija "politički pamflet', a da bi otvaranje rudnika litijuma bilo katastrofalno za zapadnu Srbiju.

Vučević je odgovarajući na konstataciju poslanika Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) Nenada Tomaševića da u EU ne postoje rudnici litijuma, rekao da to nije tačno i da svoje projekte vezane za istraživanje i iskopavanje litijuma pripremaju Nemačka, Češka, Francuska i Portugal.

"Što se tiče Nemačke tu se pripremaju Dva projekta - projekat Zinvald, 35 km od Drezdena. Plan je da studije pred izvodljivosti budu završene u prva tri meseca 2025. godine. I Ziru Karbon u dolini Gornje Rajne. Dozvole za istraživanje izdate u svrhu komercijalnog istraživanja mineralnih resursa bez eksploatacije u ovom trenutku. Znači da se radi na tome", rekao je Vučević.

On je dodao da se u Češkoj realizuje projekat litijuma Sinovec da je planirani kapacitet proizvodnje 26.000 do 29.000 litijum hidroksida sa vekom eksploatacije do 25 godina.

"Francuska - planirano je da eksploatacija počne od 2028. godine sa vekom eksploatacije od 25 godina", rekao je Vučević.

Premijer je rekao da je Tomašević nekada bio deo Srpskog pokreta obnove (SPO), stranke koja je bila na vlasti tokom prvog mandata Vojislava Koštunice od 2004. do 2007. kada je vlada dozvolila kompaniji Rio Sava eksplorejšn izvođenje geoloških istraživanja u Loznici.

"Sve to samo pokazuje da vi nemate kredibilitet da kritikujete ovaj projekat, da ste saučesnici i da ste vi doveli ovu kompaniju i da ste im vi dali ova prava. Kad kažem vi, vaša politika", rekao je Vučević.

Odgovarajući na kritike koje je Tomašević izneo u vezi izbora nekadašnjeg direktora EPS Milorada Grčića na tu poziciju Vučević je rekao da je POKS deset godina bio koalicioni partner SNS-a od lokalnog, okružnog do republičkog nivoa.

"I glasali za sve ove odluke, glasali za sve ove ljude, sve podržavali i učestvovali u kampanjama sa nama. U svim kampanjama. Bili ste sa nama na listama i glasali i za tog Grčića", rekao je Vučević.

Odgovarajući na tvrdnje koje je Tomašević izneo da Vlada Srbije ne sarađuje dovoljno sa Rusijom Vučević je naglasio da je Tomaševićeva stranka u koaliciji sa onima koji se zalažu da se prekinu svi odnosi sa Ruskom Federacijom i ruskim narodom.

"Vi dolazite iz te koalicije da nama kažete da mi vodimo anti-rusku politiku. Pa ne sećam se kad ste bili Srpski pokret obnove da ste vi imali neki pro-rusku poziciju. Pa bili ste tvrdo natovski, pro evropski orijentisani", rekao je Vučević.

Šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov rekao je da kada je Grčić izabran ne seća se da je Tomašević bio protiv njegovog izbora 2016. godine.

Javanov je rekao i da su predstavnici opozicije pre dva dana održali konferenciju za medije u holu Narodne skupštine na kojoj su obavestili javnost da se srpska atletičarka Ivana Španović povukla sa Olimpijskih igara u znak protesta zbog toga što se u Srbiji potpisuje memorandum o eventualnoj eksploataciji litijuma.

"Sada je objavljeno da su advokati Ivane Španović podneli prijave, demantovali neistine koje su oni izneli", rekao je Jovanov i ocenio da su isto toliko tačne i druge tvrdnje koje poslanici opozicije iznose.

Vučević: Značajan iskorak u pregovorima sa poljoprivrednicima

Premijer Miloš Vučević izjavio je večeras u Skupštini Srbije da je napravljen značajan iskorak u pregovorima sa poljoprivrednicima i istakao da je zadovoljan što je pet udruženja prihvatilo predlog koji je dogovoren sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom poljoprivrede, kao i u kontaktu sa predsednikom Republike.

"Ponuđeno je novih do 17.000 dinara regresa za sertifikovano seme po hektaru dok je 2021. godine subvencija iznosila 4.000 dinara po hektaru za seme", rekao je premijer odgovarajući na pitanje poslanika Jedisntvene Srbije Živote Starčevića o sastanku koji je 18. jula održan sa predstavnicima sedam poljoprivrednih udruženja i šta podrazumevaju najavljene izmene i zakona o podsticajima u poljoprivredi.

Što se tiče stočarstva, Vučević je naveo da se izašlo sa predlogom da se na postojećih 40.000 dinara po grlu omogući, kroz izmene (zakona), dodatna subvencija od 60.000 dinara za junice od 12 do 24 meseca sa obavezom da budu u gazdinstvu najmanje tri laktacije, odnosno tri sezone.

Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović preneo je u parlamentu koji su bili zahtevi poljoprivrednika, kao i tačke oko kojih su se sporazumeli.

U pitanju su sledeća udruženja poljoprivrednika: Udruženje proizvođača mleka Naše mleko, Udruženje poljoprivrednika Stig Požarevac, Udruženje proizvođača mleka Kikinda, Udruženje za spas i opstanak stočara Zapadne Srbije, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženje poljoprivrednika Složni Pidikanci, Udruženje Severni Banat Brestovački Ratari. Zahtevi ovih poljoprivrednih udruženja su bili sledeći.

Prema rečima ministra, oni su imali sedam zahteva, a prvi zahtev je bio da se izvrši raspisivanje javnog poziva i isplata 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme.

"Drugi zahtev je bio da se objavi javni poziv za parcele po drugom osnovu. To je ovo veoma složeno i komplikovano pravno pitanje o kome je govorio predsednik Vlade. Treći zahtev je bio da se objavi javni poziv za 100.000 dinara po junici. Četvrti zahtev je bio da se smanje kvote za uvoz mleka i mlečnih proizvoda", rekao je Martinović.

On je naveo da je peti zahtev bio zahtev za hitno ukidanje zabrane izvoza rafinisanog i nerafinisanog ulja, a šesti analiza tržišta uređenja berze i sedmi se odnosio na uključivanje predstavnika sedam gore navedenih udruženja u izradu desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja.

"Kao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 22. jula ove godine potpisao sam sporazum sa pet od ovih sedam udruženja, dva udruženja nisu se pojavila na potpisivanju sporazuma, ne znam iz kojih razloga, ali se pojavilo ovih pet udruženja i oni su ljudi potpisali sa nama sporazum", rekao je Martinović.

"Mi smo se usaglasili da će u najskorijem roku ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Zakon o izmenama i dopunama zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako da najkasnije do 15. oktobra 2024. godine budu usvojene izmene ovog zakona i to tako što će biti uneta odredba koja će da glasi regres za sertifikovano seme isplaćuje se u iznosu do 17.000 dinara po hektaru", rekao je on.

Martinović je naveo da je postignut dogovor da se najkasnije do kraja oktobra ove godine raspisati javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru i koji će biti isplaćen do kraja 2024. godine.

"Tačka tri da će u saradnji sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika najkasnije do kraja septembra 2024. godine biti utvrđen modalitet za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, na kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, a u svrhu ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi", rekao je Martinović.

On je rekao da su se usaglasili da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 40.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne krave prvotelke.

Martinović je kazao i da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 60 hiljada dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne junice starosti od 12 do 24 meseca, ali da će uslov za isplatu ovog podsticaja biti da proizvođač na gazdinstvu bude u obavezi da ovu junicu zadrži na poljoprivrednom gazdinstvu za period od minimum tri laktacije, odnosno do pet godina starosti.

"Mislimo da je ta mera važna zato što može da doprinese razvoju našeg stočnog fonda, što je za našu poljoprivredu od izuzetnog značaja", rekao je Martinović.

Takođe, preduzeće se sve mere da uvoz mleka do kraja godine bude u količinama koje su najviše do količina uvezenog mleka u prošloj godini, dakle u 2023. godini, za isti period ili u manjim količinama.

"Tačka sedam, da će se u naredna dva meseca, ali to pitanje je u međuvremenu već rešeno, preduzeti sve mere da se poboljša izvoz rafinisanog i nerafinisanog suncokretovog ulja, te da će se organizovati sastanak sa najvećim proizvođačima ulja najkasnije do kraja jula 2024. godine, na kojem će prisustvovati i predsednik vlade", zaključio je Martinović.

Takođe, najkasnije do kraja jula 2024. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede formiraće radnu grupu u kojoj će biti predstavnici ovih sedam poljoprivrednih udruženja za koordinaciju aktivnosti za unapređenje robno-tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima i nastaviće se sa redovnim održavanjem sednica radne grupe.

Predstavnici udruženja poljoprivrednika biće aktivno uključeni u izradu strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godine.

Na početku sednice pitanja - uglavnom o litijumu i zdravstvu

Poslanici su na početku današnje sednice postavljali pitanja izvršnoj vlasti koja su se najčešće odnosila na eksploataciju litijuma u Srbiji, ali i pitanja koja se odnose na zdravstvo.

Predsedavajuća Marina Raguš najavila je da će poslanici priliku da postavljaju pitanja predstavnicima vlade imati i danas posle podne od 16.00 do 19.00 časova.

Poslanik Milija Miletić sa liste SNS, a koji dolazi iz opštine Svrljig, postavio je pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončara o zakonu o hitnoj pomoći.

"Ja sam u prethodnom periodu podneo zakon vezano za zakon o hitnoj pomoći, a tiče se toga da veliki broj naših malih domova zdravlja nema službu hitne pomoći. Okvirom tog zakona je predviđeno na koji način i kako da se definiše služba hitne pomoći u svakoj lokalnoj sampravi, u svakoj opštini", rekao je Miletić i ocenio da je takav zakon neophodan.

Slobodan Petrović iz stranke Srbija centar pitao je koliko timova ima Zavod za urgentnu medicinu u Beogradu i da li je taj broj dovoljan u odnosu na broj stanovnika.

Poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović pitala je da li u Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja, tvrdeći da na na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove dokumenti, ne može da se pronađe dokument koji govori o strategiji i protokolima koji se tiču vođenja trudnoće.

Ona je ukazala da je ženama važno da imaju informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo.

Pitala je i koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo uključujući i volontarske specializacije.

Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović pitala je Ministarstvo za zaštitu životne sredine da li je nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu u projektu Jadar, u skladu sa Ustavom Srbije, tvrdeći da je sama kompanija koja ga je izradila rekla da nije u skladu sa propisima Srbije.

Postaviila je i pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike zašto još nemamo strategiju upravljanja mineralnim resursima, s obzirom na to da zaključujemo Memorandum o razumevanju o strateškim sirovinama.

Poslanik Demokratske stranke Nenad Mitrović rekao je da su najveći proizvođači litijuma Australija, Čile i Kina, pa je predložio vladi i predsedniku da organizuju putovanje pedesetak ljudi u Australiju, da idu da vide tehničke standarde u tim rudnicima.

Irena Živković iz Stranke slobode i pravde pitala je kada će biti objavljeni podaci o poslovanju Zi Đina i o količinama koje ta kompanija izvozi iz Srbije i koji interes ima Srbija što Zi Đin, kako tvrdi, izvozi koncentrat, a ne finalni proizvod.

Poslanik Mi glas iz naroda Branko Pavlović pitao je Ministarstvo pravde kada će vlada izaći sa sveobuhvatnim merama rešavanja pitanja materijalnog statusa sudija i svih drugih zaposlenih u pravosuđu.

Mali: Javni dug u Srbiji ispod 50 odsto BDP-a, na računu imamo 744 milijarde dinara

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Skupštini Srbije da je osnovni pokazatelj stepena zaduženosti jedne ekonomije odnos javnog duga u odnosu na BDP i ukazao da je u Srbiji u ovom trenutku udeo javnog duga ispod 50 odsto iznosa BDP-a.

"Uprkos svojoj pomoći koju smo pružili i građanima i privredi, uprkos svim investicijama koje sprovodimo već godinama unazad, nama je udeo javnog duga u BDP-u ispod 50 odsto. I to je obećanje koje smo dali, da nikada neće preći 60 odsto", rekao je Mali u raspravi odgovarajući na kritike opozicionih poslanika o zaduženosti javnih finansija Srbije.

Podsetio je da maksimalan udeo javnog duga u BDP-u koji propisan sporazumom u Mastrihtu iznosi 60 odsto i naveo da je prosek u evrozoni 89 odsto.

Mnoge evropske zemlje, uključujući i najjače evropske ekonomije, poput Francuske, Španije i Italije, imaju i više od 110 odsto, dodao je Mali.

Ako bi se javni dug gledao na apsolutni način, a ne na relativni, kaže Mali, to bi značilo da su neke od najjačih svetskih ekonomija zadužene i "hiljade milijardi evra".

Mali je naveo da Srbija na današnji dan na računu ima 744 milijardi dinara, što je, kako kaže, skoro 10 odsto BDP Srbije i ukazao je da je ekonomska politika države da želi da ima što više novca na računu.

Govoreći o sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima refinansiranju starog duga, Mali je naveo da bi Srbija platila taj kredit sa četiri odsto kamate, dok je trenutna referentna kamatna stopa u SAD, kako kaže, 5,5 odsto.

"Banke koje se zadužuju kod američke centralne banke plaćaju 5,5 odsto, a mi četiri odsto. Pa čekajte, zašto to ne bismo iskoristili?", upitao je Mali.

Objasnio je da će Srbija, kako budu kamatne stope padale, dodatno refinansirati javni dug.

"Ali ne možete da kažete da je Srbija prezadužena u uslovima kada nam je javni dug ispod 50 odsto u odnosu na BDP, a kada je prosek evrozone 89 odsto. Kada na računu imate skoro sedam milijardi evra i kada biste taj novac iskoristili, da vratite deo duga, vama bi udeo javnog duga u BDP-u pao ispod 42 odsto", zaključio je Mali.

Očekuje da će Srbija do kraja godine prvi put u istoriji imati investicioni rejting.

"I to je ono što je Srbija uspela da uradi u poslednjih nekoliko godina i to uprkos globalnoj krizi, uprkos svim izazovima sa kojima se suočava ceo svet i cela globalna ekonomija još od 2020. godine i pandemije koronavirusa", ukazao je Mali.

Podsetio da danas Republički zavod za statistiku objavljuje zvaničnu statistiku sa prosečnim primanjima za maj i naveo da će prosečna plata prvi put biti veća od 100.000 dinara.

Narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović, u objedinjenoj raspravi o tačkama dnevnog reda, govorio je o Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda i izjavio je da se njenim donošenjem potvrđuje koliko su snažni odnosi Srba sa obe strane Drine.

Ukazao je da se Republici Srpskoj otimaju nadležnosti i da Srbija mora da se bori da zaštiti Republike Srpske.

Na priče kako će projekat "Jadar" da zagađuje životnu okolinu, podsetio je da je Loznica decenijama imala fabriku viskoze koja je bila veliki zagađivač i naveo da projekat "Jadar" neće toliko trošiti sumporne kiseline.

"Nikakva količina sumporne kiseline neće se toliko trošiti, jer to što se čak i namenilo da se eventualno potroši, daleko je manje nego što trošimo sumpornu kiselinu u poljoprivredi. S obzirom da vršimo đubrenje zemljišta i tu svuda imate sumpornu kiselinu i to u većoj količini nego što bi to ovaj rudnik koristio", rekao je Đukanović.

Naveo je da je 20 puta veće zagađivanje bilo u Boru i Majdanpeku u vreme SFRJ, pa se tad niko nije borio da zatvori rudnik, dok sad, kako kaže, žele da ugase Bor.

Ocenio je da poljoprivreda jeste srpska strateška grana i da treba u nju ulagati, ali je istakao da ona ne može da stvara BDP onoliko koliko stvara industrija.

Đukanović je naveo da je i multimilijarder Ilon Mask otvorio fabriku za preradu litijuma na svom imanju i poručio je vladi da nastavi sa projektom "Jadar".

Poslanička grupa "Mi-Glas iz naroda" najavila je da će podržati Deklaraciju jer ona odražava prava srpskog naroda u celini.

Poslanik Dragan Stanojević iz te grupe, kada je reč o finansijama, tvrdi da je zaduživanje, posebno po nepovoljnim uslovima, ključni problem javnih finansija.

Naveo je da je projekat stanova za pripadnike službi bezbednosti dobar i da ga ta grupa podržava i predložio je da se taj projekat proširi i na druge grupe građana, poput porodica sa mnogo dece.

Poslanička grupa "Mi-Snaga naroda" najavila je da će podržati Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, iako, smatraju da bi to moglo da bude "jače i konkretnije".

Martinović: Više birački spiskovi nisu tema, sad plaše građane litijumom

Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović rekao je u Skupštini Srbije da opozicija plaši građane lažnim pričama o iskopavanju litijuma kao što su to radili prošle godine iznoseći neistine oko biračkih spiskova.

"Nema više teme biračkog spiska, nema više fantomskih birača, sad se stvara jedna nova atmosfera građanskog rata, kao što je bila stvarana u novembru i decembru 2023. godine. Ovoga puta atmosfera građanskog rata stvara se oko litijuma", rekao je Martinović odgovarajući opozicionim poslanicima.

On je rekao da se i sada narod huška i poziva da izlazi na ulice, da se blokiraju saobraćajnice, da se izlazi na trgove opština i gradova.

"Kao što ste prošle godine besomučno lagali oko biračkih spiskova, oko fantomskih birača, tako sada besomučno lažete i plašite građane Srbije oko iskopavanja litijuma", poručio je Martinović koji je ranije bio ministar državne uprave i lokalne samouprave.

On je upitao predstavnike opozicije zašto više ne govore o navodnim fantomskim biračima na biračkim spiskovima u Srbiji, a išli su u Evropski parlament da se žale na tu temu.

Na tvrdnje opozicionih poslanika da će sumporna kiselina uništiti zemljište u Jadru, on je podsetio da je sumporna kiselina stizala u fabriku Zorku Šabac decenijama, pa se, kako je naveo, Šapčanima nije dogodilo "ništa strašno".

Poslanik Dušan Marić (SNS) izjavio je da je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda u Banja Luci usvojena skoro jednoglasno, iako, kako kaže, ni tamo opozicija nije u dobrim odnosima sa vlašću.

"Tamo je opozicija duboko svesna da je ova deklaracija dobar, koristan dokument, koji će pomoći da srpski narod, bez obzira gde živi, uspostavi čvršće jedinstvo, koje će nam pomoći da se lakše odupremo pritiscima kojima je srpski narod izložen", rekao je Marić i pozvao poslanike da glasaju za Deklaraciju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...