Izvor: B92, 23.Mar.2009, 20:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrhovni sud neće prekidati sporove
Vrhovni sud Srbije
Beograd -- Vrhovni sud Srbije saopštio je da sudije neće prekidati radne sporove, kako je tražilo Ministarstvo ekonomije, jer su ti sporovi po zakonu posebno hitne prirode
Kolegijum Vrhovnog suda Srbije ističe da je sudska vlast nezavisna, odvojena u vršenju svojih nadležnosti od drugih dveju grana vlasti, samostalna i nepristrasna i da će svoje odluke donositi na osnovu Ustava i zakona nakon sprovedenog postupka u svakom pojedinačnom slučaju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ministarstvo ekonomije je to predložilo za 2009. godinu zbog efekata svetske ekonomske krize i kako ne bi bila ugrožena postojeća radna mesta. Ministarstvo pravde je taj dopis prosledilo Vrhovnom sudu Srbije.
Kako navodi Vrhovni sud, u skladu sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima i standardima izraženim kroz presude Evropskog suda za ljudska prava, suđenje u razumnom roku računa se do izvršenja sudske odluke.
Takođe, Zakon o parničnom postupku reguliše uslove za prekid i zastoj postupka i tu uslovi, u ovom slučaju, nisu ispunjeni, zaključak je Kolegijuma Vrhovnog suda Srbije.
Vršiteljka dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović uputila je dopis predsednicima okružnih sudova u Srbiji, u kojem im dostavlja dopis Ministarstva ekonomije da bi sa originalnim tekstom upoznali predsednike područnih opštinskih sudova.
Predsednicima okružnih sudova upućen je dopis, koji nije sadržavao ni preporuku niti uputstvo Vrhovnog suda ni predsednicima sudova niti sudijama o načinu postupanja, već transparentno ukazao na način kojim Ministarstvo ekonomije pokušava da se meša u nadležnost sudske vlasti, saopšteno je iz Vrhovnog suda Srbije.
Dopis je poslat da bi se obavestile sudije o nedopustivom pokušaju mešanja dela izvršne vlasti u sudsku nadležnost i da bi se, na zakazanom sastanku sa predsednicima okružnih sudova Srbije, doneo zajednički zaključak i osudilo ovakvo postupanje, koje je suprotno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, navedeno je u saopštenju.
Ćirić: Rukovodili smo se ekonomskim razlozima
U Ministarstvu ekonomije pravdaju se da su se rukovodili isključivo ekonomskim razlozima kada su preporučili da se obustave radni sporovi. Državni sekretar u tom ministarstvu Nebojša Ćirić objašnjava da će zbog dugova iz devedesetih godina, i to bivšim radnicima, privatizovana preduzeća, koja sada dobro posluju, padati u stečaj, a samim tim i deliti otkaze.
"Nijednog momenta niko iz ovog ministarstva nije zvao bilo kog sudiju. Moj posao je da upozorim resorno ministarstvo i Vladu - zbog prinudnih izvršenja i plenidbe imovine nad privatizovanim preduzećima možemo da dođemo u situaciju da preduzeća odu u stečaj i da ćemo onda da koljemo vola za kilo mesa", navodi Čirić.
Precizni podaci o broju radnih sporova pred sudovima u Srbiji ne postoje, ali je Ministarstvo ekonomije iznelo podatak da na desetine preduzeća koja su već privatizovana, ili to tek treba da budu, na osnovu neisplaćenih zarada ili razlike u ceni rada duguju na desetine miliona evra.
Primera radi, Fabrici vagona Kraljevo preti plenidba mašina po tužbi više od 200 radnika koji traže isplatu zaostalih zarada, čime je doveden u pitanje posao od pola miliona dolara i posao za oko 1000 radnika.
Ministarstvo pravde u ulozi poštara
Ministarka pravde potez Ministarstva ekonomije, koje je uputilo dopis da se na godinu dana obustave radni sporovi, ocenjuje kao neprimeren, ali ne i zlonameran.
Malovićeva, koja učestvuje na konferenciji o prevenciji torture, kaže da je Ministarstvo pravde u tom slučaju bilo "isključivo u funkciji poštara" jer je "integralni dopis Ministarstva ekonomije prosledilo Vrhovnom sudu Srbije".
"Sudstvo je potpuno samostalno, i potez koji je Ministarstvo ekonomije iskazalo pisanjem ovog dopisa nazvala bih neprimerenim, ali svakako ne bih ga smatrala zlonamernim i pokušajem uticaja na sudsku vlast", ponovila je Malovićeva.
57.000 blokiranih računa
Prema podacima koje je Narodna banka Srbije dostavila parlamentu, u Srbiji je oko 57.000 privrednih subjekata imalo krajem februara blokiran račun, sa ukupnim dugovanjem od 214, 6 milijardi dinara.
U odgovoru na poslaničko pitanje koje se odnosilo na analizu privrednih subjekata čiji su računi u blokadi, navodi se da je broj zaposlenih u tim preduzećima oko 152.000.
NBS navodi da podaci o broju zaposlenih ne postoje za 8.223 pravna lica sa ukupnim iznosom blokiranih obaveza od 38,1 milijardu dinara.
Prema njenom mišljenju, prethodno je trebalo obaviti konsultacije kojima bi se Ministarstvu ekonomije ukazalo koje su "granice postupanja izvršne vlasti prema sudskoj".
Malovićeva je ocenila da je reakcija Društva sudija Srbije, koje je osudilo ovakav potez Ministarstva ekonomije, "adekvan i da očekuje od sudija da u ovoj vrsti sudskih postupaka postupaju isključivo u skladu sa Ustavom, zakonom, svojom savešću i moralom".
Ministarka pravde je navela primer da je u Srbiji bilo oko 2.500 tužbi koje su sudije i tužioci podneli protiv Republike Srbije u vezi sa razlikama u platama koje im nisu isplaćene, kao i da je većina usvojena.
O pravnim aspektima odluke Ministarstva ekonomije možete čitati i u rubrikama Moj ugao i Drugi pišu.
"Suspenzija pravnog sistema"
Poslanici opozicije ocenili su da potez Ministarstva ekonomije predstavlja suspenziju pravnog sistema i mešanje izvršne vlasti u sudsku.
Šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija nije želela da komentariše da li je inicijativa pokrenuta na odgovarajući način.
Ona je, međutim, istakla da je neophodno pronaći adekvatno rešenje kojim bi se sprečilo da zbog nasleđenih i zatečenih obaveza neke privatizovane firme dođu u situaciju da im računi budu blokirani.
"Srbija se u situaciji svetske ekonomske krize suočava sa nasleđenim problemima i jedan od njih je i činjenica da su u postupku privatizacije privatizovane firme sa zatečenim ogromnim dugovima, koji su nastali u periodima prošle dekade", objasnila je Nada Kolundžija.
Šef poslaničkog kluba Napred, Srbijo Tomislav Nikolić kazao je da je "jadna država" u kojoj se zaustavljaju sporovi koji su prešli u nadležnost pravosuđa.
Podsetivši da sudski postupak može biti okončan odustajenjem od tužbe ili prihvatanjem krivice, Nikolić je istakao da ni Vlada ni ministarstva ne mogu okončati spor.
Zamenik šefa poslaničke grupe Nove Srbije Miroslav Markićević smatra da dopis koji je uputilo Ministarstvo ekonomije predstavlja "supenziju pravnog sistema" jer se izvršna vlast meša u sudsku.
Sindikati: Kršenje Ustava
Tri velika sindikata ocenila su da zahtev Ministarstva ekonomije da se prekinu suđenja i zamrzne izvršenje odluka u radnim sporovima predstavlja kršenje Ustava.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" ocenili su da se na taj način krše prava radnika i ruši autoritet pravne države.
"Tim postupkom krše se sva prava radnika, suspenduju se kolektivno ugovaranje i kolektivni ugovori, a poslodavcima se pruža mogućnost da nastave sa kršenjem zakona", navodi se u saopštenju ASNS.
Savez samostalnih sindikata navodi da je "potrebno da se utvrdi odgovornost onih koji prekoračuju svoja ovlašćenja ili nesavesno obavljaju funkcije na koje su postavljeni i tako ruše autoritet pravne države i sudstva i krše prava građana".
Predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak izjavio je da je takva odluka "sramotna" i da krši prava garantovana Ustavom Srbije. On je dodao da su ugrožena prava radnika, koji na rešenje takvih sporova čekaju i po šest godina.
