Izvor: B92, 23.Mar.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrhovni sud ne zamrzava sporove?
Beograd -- Vrhovni sud Srbije i okružni sudovi neće prekinuti suđenja i zamrznuti izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa, saznaje Blic.
Sporovi koje su povele hiljade radnika nezadovoljnih privatizacijom svojih firmi biće nastavljeni, a o naplati će sudovi odlučivati u redovnoj proceduri uprkos inicijativi Ministarstva ekonomije.
"Taj dopis Ministarstva ekonomije zaista je stigao u Vrhovni sud i o tome su samo obavešteni predsednici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << okružnih sudova, ali nikako ne da bi postupili po njemu. Uskoro će biti prosleđen zajednički stav predsednika okružnih sudova i predsednice Vrhovnog suda da je takav dopis pritisak na sud i da niko nema pravo da daje sudovima uputstvo kako da postupaju u bilo kojoj pravnoj materiji. Poruka sudstva biće jasna - da to ne sme više nikad da se ponovi”, kaže izvor lista blizak vrhu pravosuđa.
Ministarstvo ekonomije je u svom dopisu preporučilo da radnici koji su dobili sporove zbog neisplaćenih zarada i drugih dugovanja u preduzećima neće moći da računaju da će im u ovoj godini biti isplaćen novac. Dopis Ministarstva ekonomije odnosi se na preduzeća koja su privatizovana, odnosno koja tek treba da se prodaju. Drugim rečima, ne odnose se na prava radnika iz državnih firmi.
Pred sudovima u Srbiji vode se brojni postupci utvrđivanja obaveza poslodavaca a na ime zaostalih plata, kao i za razlike u ceni rada. Međutim, preciznog podatka koliki je taj broj nema.
U preduzećima koja su do sada privatizovana radi 90.000 radnika, a u toku je privatizacija firmi sa još 16.000 zaposlenih.
Predložen dogovor sa radnicima
Objašnjavajući da li se na ovaj način narušava pravo građanina da dobije ono što mu pripada, u ovom slučaju zaostale plate koje je zaradio, a što je u krajnjem slučaju i sud presudio, državni sekretar Ćirić kaže: Na ovaj način želeli smo da sprečimo blokadu preduzeća koja rade jer bi se tako dovela u pitanje radna mesta ljudi. Predložili smo novim poslodavcima da u slučajevima gde postoje potraživanja radnika za zaostalim platama sednu i dogovore se kako da one budu isplaćene. To može da bude učinjeno u narednih godinu-dve.
„Iznosi su veliki jer su potraživanja iz devedesetih godina, a osim glavnice, obuhvataju i kamatu. Jedan od najdrastičnijih primera je Fabrika vagona Kraljevo koja upošljava 2.000 radnika, a oko 200 bivših zaposlenih traži da im se isplate zaostale plate iz devedesetih. Sada imamo situaciju da jednom uspešnom preduzeću koje ostvaruje izvoz od 500.000 dolara od prodaje vagona preti zatvaranje jer bivši radnici hoće da zaplene i prodaju mašine”, objašnjava državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić.
On kaže da Fabrika vagona Kraljevo nije usamljen slučaj, već da je slična situacija i u IHP Prahovo, kao i u brojnim firmama širom Srbije.
Kada je Ministarstvo ekonomije uočilo problem, sastavilo je dopis koje je upućen Ministarstvu pravde, a ono ga je potom uputilo Vrhovnom sudu Srbije.
„Procedura je poštovana. Dopis je donet u skladu sa zakonima i to sa Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o privatizaciji. On nije obavezujući, već je samo preporuka sudovima da razmotre mogućnost da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima zamrznu određene predmete. Ovaj dopis ne tera sudove da rade protiv zakona, ali se mora imati u vidu da trenutno postoji viša sila, a to je ekonomska kriza, kao i da je ova inicijativa privremena. Cilj nam je da sačuvamo radna mesta”, naglašava Ćirić.
.jpg)
