Izvor: Blic, 03.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrbas ponovo hoće u vrh liste privrednih centara
Vrbas ponovo hoće u vrh liste privrednih centara
I pored svih bolesti tranzicije, rasta broja nezaposlenih i delimičnog osiromašenja stanovnika, Vrbas bi po prognozama stručnjaka u narednim godinama trebalo da se vrati na vrh liste privrednih centara Srbije, gde se i nalazio u nekadašnjoj SFRJ.
Rafovi 'špajza Jugoslavije', kako je grad nazivan, tokom devedesetih značajno su ispražnjeni zarad socijalnog mira, ali sa dolaskom koliko god osporavane privatizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i uvođenjem novih pravila u poslovanje, vrbaska privreda lagano podiže glavu i ponovo traži mesto na domaćem i inostranom tržištu.
Već početkom 2007. godine, priča o privatizaciji u opštini Vrbas trebalo bi konačno da bude gotova. Nove vlasnike ostalo je da pronađu DP 'Mepol' i 'Bačkatrans', a kroz rasprodaju imovine i 'Metalogradnja', dok se sve drugo već sada nalazi u rukama privatnika. U Vrbasu posluju neki od najbogatijih investitora i najuspešnijih kompanija iz zemlje i inostranstva. Šećeranom Bačka upravlja zajednička firma nemačkog 'Nordcukera' i nekadašnjeg Vrbašanina Miodraga Kostića - 'Sunoko', vlasnik 'Karneksa' je Investicioni fond 'Ašmor' iz Londona, 'Vital' je kupila firma 'Invej' Predraga Rankovića, a deo vlasništva 'Medele' nalazi se u rukama Jovice Stefanovića Ninija. Među poslednjima, za sada, u Vrbas je stigla domaća firma 'Alfa partners', koja je kupila Trgovačko preduzeće 'Vojvodina promet', a za koje se tvrdi da je u vlasništvu Ivice Todorića iz Hrvatske. Od uspešnih preduzeća u rukama Vrbašana ostalo je jedino PP 'Sava Kovačević', koje je na tenderu kupila domaća kompanija 'Mirotin'. I, što je najvažnije, većina ovih uspešnih kompanija bavi se velikim investicijama. U 'Vojvodina prometu' trenutno se grade najsavremenije hladnjače i regionalni distributivni centar za proizvode 'Dijamanta' i 'Frikoma', gde bi posao trebalo da nađe stotinak ljudi. 'Karneks' je za 2007. godinu zvanično najavio ulaganje od 1,2 miliona evra u nove mašine, a znatno veća sredstva za naredne četiri godine. 'Očekujemo da će se ‘Karneks’ vrlo brzo prilagoditi svim standardima EU. Modernizovaćemo proizvodnju, investiraćemo u primarnu poljoprivrednu proizvodnju i zaštitu životne sredine i izvršićemo unutrašnju reorganizaciju', najavio je zamenik direktora Mirko Stefanović. 'Sunoko' je već u ovoj godini uložio značajna sredstva u sisteme za preradu otpadnih voda, jer je za mnoge kompanije ulaganje u zaštitu životne sredine preduslov za dobijanje izvoznih sertifikata.
Ipak, gorku stranu privatizacije osetio je veliki broj stanovnika opštine Vrbas. Od 2000. godine bez posla, uz otpremnine, ostalo je 3.500 ljudi. Trenutno je u radnom odnosu 14.400, dok je broj evidentiranih u Službi za zapošljavanje nešto preko 8.000. Do posla u 2006, na određeno i neodređeno vreme, došlo je više od 1.700 radnika. Prosečna bruto zarada je 31.163, a neto 21.222 dinara. Bar nekakvu utehu onima koji su ostali bez posla, ali i mnogim drugim, donela je prodaja akcija velikih fabrika kada se, u više navrata, u opštinu slilo nekoliko desetina miliona evra. Ukupna vrednost prodatih preduzeća je 51 milion evra. 'Razumljivo je da posle niza teških godina građani obnove svoje pokućstvo, poprave kuće ili promene auto, ali šteta je što nije bilo dugoročnih planova kako dobijeni novac uložiti u posao i obezbediti duži priliv dobiti', kaže Dragan Stijepović, ekonomista koji se tri godine u odeljenju za privredu SO Vrbas bavio pitanjima privatizacije. On smatra da Vrbas ima dobru perspektivu i da će sve negativne posledice, a najveća je rast broja ljudi bez posla, najlakše biti sanirane razvojem malih i srednjih preduzeća i već sada se mora misliti o tome. 'Vreme je pokazalo da je radnicima u privatizovanim preduzećima mnogo bolje jer rade i zarađuju plate, možda ne svuda dovoljno visoke, ali ipak imaju primanja i svedoci su razvojnih projekata od kojih bi korist trebalo da imaju svi', ističe Stijepović. Potvrda privredne perspektive Vrbasa su i otvaranja velikih marketa najjačih trgovinskih lanaca, kao i ekspoziture skoro svih banaka koje posluju u Srbiji. Sve to u gradu od samo 25.000 stanovnika.
G. Dobrilović
|
