Izvor: Blic, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraćen dug MMF-u
Od danas, Srbija nema nikakve obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu. Poslednja rata duga MMF-u od oko 250 miliona dolara vraćena je juče. Fond je upozorio da se uoči formiranja nove vlade naša zemlja suočava sa dva povezana izazova - održavanje privrednog rasta i stabilizacije inflacije na niskom nivou, što neće biti lako.
Što pre rešiti pitanje guvernera
Prvi čovek Narodne banke Srbije rekao je za B92 da iz medija vidi da je u pregovore o novoj vladi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uključena i njegova funkcija. On je naglasio da samo želi da se to pitanje što pre reši.
„Lično, pre ću otići u đubretare nego da ijednog političara molim po principu 'ja ću tebi monetarnu politiku, a ti meni deviznu i hajde da stavimo neke viceguvernere, neke članove Saveta. Dakle, posle onog hitnog potvrdivanja Ustava, odjednom nije bilo hitno ni da bude toliko brzo izbora, a sada još manje da bude nove vlade i da se održi ta prva sednica", rekao je Jelašić.
Ustavni zakon predviđa da na prvoj sednici novog saziva Skupštine bude izabran guverner Narodne banke Srbije.
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, rekao je da se „nismo proslavili" u izveštaju MMF-a. Fond je, između ostalog, u svom izveštaju na devet strana upozorio na nezaposlenost, kao i na veliki nominalni rast plata, u proseku 20 do 30 odsto, kao i na snažno popuštanje budžetske politike. Takođe, skrenuta je pažnja i na visinu iznosa spoljnog duga zemlje.
- Nema nikakvog razloga da se dopusti da inflacija ponovo raste, čak ni da bi pomogla da se izvrši prilagođavanje plata. Njenim ponovnim rastom bile bi ugrožene investicije i radna mesta. Na početku rada nove administracije inflacija bi predstavljala izuzetno nepoželjan znak namera u oblasti ekonomske politike - kaže se u izveštaju MMF-a.
Osim preispitivanja fonda zarada koje se isplaćuju iz budžeta, Fond se zalaže i za preispitivanje celokupne državne potrošnje, posebno vezane za bezbednost i subvencije. Takođe, s obzirom na slabo planiranje nacionalnog investicionog plana, predlažu i da se projekti obustave.
- Glavni problemi Srbije su i dalje velika javna potrošnja, sporo restrukturiranje javnih preduzeća, započete reforme koje se ne dovršavaju, odugovlačenje formiranja vlade, nepostojanje budžeta.
Žalosno je što neko iz Vašingtona mora da tako nešto objavi da bismo nešto promenili - rekao je Jelašić.
Ekonomisti smatraju da je zbog teškoća u ostvarivanju reformi potrebna prismotra „svetskog finansijskog policajca". Dr Jurij Bajec, profesor na Ekonomskom fakultetu, ističe da Srbiji trenutno ne treba novi finansijski aranžman sa MMF-om. Međutim, kako kaže, bilo bi dobro da Fond bude prisutan i da nadgleda napredak u reformama, kao i to kako ostvarujemo unutrašnju i spoljnu stabilnost.
- Tačno je da ono na šta nas MMF tradicionalno upozorava - da više trošimo nego što stvaramo, da smo spori u privatizaciji javnog sektora, da moramo da pazimo da se opet ne prezadužimo, da plate rastu brže od produktivnosti, da smo nedovoljno konkurentni i još mnogo toga - znamo i sami, ali tačno je i to da je dobro ako nas još neko gura da stvari brže menjamo - ističe dr Bajec dodajući da je prošlogodišnji odlazak Fonda odmah uticao na popuštanje finansijske discipline u državi i na neopravdano povećanja potrošnje.
To je dobro došlo u predizbornoj kampanji, ali će zato stvoriti glavobolju novoj vladi - zaključuje dr Bajec.
Moguće ući u trag kiparskoj milijardi
Povodom iznošenja novca iz Srbije na Kipar, guverner Radovan Jelašić je za B92 rekao da je o tome NBS pre pet godina napravila detaljan izveštaj koji je dostavljen komisiji Vlade koja je bila zadužena da otkrije nelegalne puteve novca.
- Podaci o tim transakcijama i dalje postoje u Narodnoj banci, ali se od 2004. niko od nadležnih za to nije interesovao, rekao je Jelašić. „Najveći broj toga i dan-danas, naravno, postoji i na osnovu toga je pisan izveštaj koji je podnet toj posebnoj komisiji 2001. godine", kaže on.
- Ne znam zašto treba pet godina da se prespava, pa da se neko probudi i kaže: 'Hajde da mi to još jednom vidimo’. Siguran sam da ako neko želi, može jasno i tačno da uđe u trag ko je kome, kada i na osnovu čega prebacio novac - kaže on.
- Da li novca ima je malo verovatno, ali uvek ima iznenađenja. Ko zna, možda se upeca nekoliko miliona - rekao je guverner.
Jelašić je naveo da podatak o milijardu dolara razlike između kretanja roba i kretanja novca između Srbije i Kipra 2005. godine, koji je nedavno prosledio Stejt department, zapravo dolazi iz redovnog izveštaja NBS o godišnjem prometu poslovnih banaka. Očigledno da samo Vašington zanima da te podatke upoređuje - ocenio je guverner.
- Jako me zanima dokle će taj proces da stigne, da li će ljudi koji ukrštaju te podatke o kretanju roba i novca, Devizni inspektorat i Agencija za borbu protiv pranja novca to ukrstiti ili ćemo čekati neki novi izveštaj Stejt departmenta - kaže on.
„Preko nas, odnosno preko poslovnih banaka, svaku pojedinačnu transakciju mogu da provere - zbog čega je prebačeno milijardu dolara na Kipar, na osnovu kojih transakcija i da li ima naznaka da se tu radi o pranju novca", rekao je Jelašić.
