Izvor: Politika, 17.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraćaju dug, čuvaju zemlju
Rokovi za plaćanje trgovinskih lanaca sve duži, pa prerađivači duguju zemljoradnicima koji sve teže vraćaju kredite
Dužničko kolo sve se više širi, a poljoprivreda ponajmanje može da bude izuzetak od aktuelnih ekonomskih nedaća. Zemljoradnici potražuju sve više novca od onih kojima su isporučili svoju robu. Rokovi za plaćanje trgovinskih lanaca se produžavaju, pa prerađivači posledično duguju zemljoradnicima. U takvoj situaciji sve teže vraćaju kredite uzete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od banaka.
Da je besparica snažno zakucala na vrata paora, znaju i u Ministarstvu poljoprivrede. Prilikom nedavnog potpisivanja ugovora sa komercijalnim bankama o kratkoročnom i dugoročnom finansiranju, čuli su se predlozi da se nekim propisom trgovinskim lancima i velikim prerađivačima ograniče rokovi plaćanja robe koju su uzeli od zemljoradnika na 90 dana, na primer.
U Komercijalnoj banci, koja ima velike plasmane u poljoprivredi, kažu da se besparica na koju se žale poljoprivrednici još ne vidi na otplatama zajmova. Ipak, to što još nema većih problema ne pripisuju tome što poljoprivrednici finansijski dobro stoje, već poznatoj odgovornosti paora koji više vole da dug otplate čak i pre vremena. Sem toga, u slučaju većih zajmova paori su morali da stave i hipoteku na zemljište, tako da ih i strah da će ostati bez osnovnog sredstva za rad tera da redovno otplaćuju dug. Seoske kuće nikom ne trebaju, a zemlja će, dugoročno, imati visoku cenu.
Pomoćnik direktora ove banke za sektor stanovništva Živa Žebeljan kaže da se otkupljivači teško mogu ograničiti da preuzetu robu plate u fiksnom roku.
– Poljoprivrednici sami nemaju snagu da se izbore za ugovornu klauzulu o roku plaćanja. Smatram da je rešenje uvođenje konkurencije, i to tako da zemljoradnici imaju pravo da svoju robu prodaju van zemlje, kao lane šećernu repu Hrvatima, kao i borba protiv monopola. Dobro bi bilo da se osnuje i poljoprivredna komora koja će kao partner pregovarati sa otkupljivačima – smatra Žebeljan.
Sledeće nedelje banke počinju da primaju zahteve za kratkoročne kredite, za oko mesec dana za dugoročne, sa regresiranim kamatama, a interesovanje za ove zajmove pokazaće koliko su paori spremni da se zadužuju u ovo vreme. Sekretar odbora za agrar Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin kaže da je pitanje da li će se zemljoradnici usuditi da uzmu ove istina povoljne kredite, kada znaju da će imati velike probleme s prodajom i naplatom.
– Prerađivači nude samo ugovore bez cene i roka plaćanja. Drugim rečima, rizik će biti zajednički. Problem će biti tržište. Sada ima viška 300.000 tona pšenice, što blokira budući otkup. Zbog toga će mnogi smanjiti ulaganja u setvu, a to znači da se može očekivati manji prinos – kaže Bugarin, dodajući da je agrar u situaciji da mora kreditno da se zaduži i da time praktično beskamatno finansira trgovinske lance.
Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora Prokredit banke, kaže da i njima poljoprivrednici redovno izmiruju obaveze. Od ukupnog broja poljoprivrednika koji u Srbiji koriste kredit, više od 45 odsto ima kredit u ovoj banci.
– U potpunosti smo svesni situacije u kojoj se nalaze mnogi poljoprivredni proizvođači. Znamo da mnogi i dalje imaju nenaplaćena potraživanja i da ih sve to sprečava da nastave sa redovnim izmirivanjem svojih ranije preuzetih obaveza. Zbog toga smo ponudili i povoljne kredite za refinansiranje kratkoročnih pozajmica koje su mnogi od njih uzeli tokom 2007. godine od Ministarstva poljoprivrede. Otplata ovih kredita već dospeva na naplatu velikom broju gazdinstava. To sada predstavlja dodatni pritisak, jer je prolećna setva već počela. Zbog toga, odlučili smo da domaćim poljoprivrednicima ponudimo mogućnost da pozajmicu uzetu od Ministarstva reprogramiraju na rok do 36 meseci i vrate kroz mesečne rate prilagođene njihovim mogućnostima. To će im omogućiti da ovog proleća zaseju i ulože u svoju proizvodnju mnogo više – kaže Janjatović.
J. Rabrenović
[objavljeno: 18/04/2009]
