Izvor: Danas, 09.Feb.2015, 11:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraća se ekološki fond
Beograd - Fond za zaštitu životne sredine iz koga će sredstva odlaziti za realizaciju ekoloških projekata ponovo bi trebalo da bude formiran ove godine, najavila je Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine na jučerašnjoj konferenciji Danas konferens centra "Prvi međunarodni sajam Zelena ekonomija" .
Zelena ekonomija, po njenim rečima, ima veliki potencijal, omogućava investicije i otvaranje novih radnih mesta. Srbija će u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << narednom periodu posebnu pažnju posvetiti smanjenju korišćenja fosilnih goriva, povećanju učešća obnovljivih izvora u proizvodnji energije kao i upravljanju otpadom. Iako čak 60 odsto otpada može da bude ponovo iskorišćeno, kod nas je procenat njegovog iskorišćenja znatno manji i kreće se između deset i 15 odsto.
- Srbija je postigla značajan napredak u usaglašavanju domaćih propisa sa regulativnom Evropske unije, ali veliki izazovi tek predstoje jer te propise treba i primeniti u praksi - istakla je ministarka.
Prema rečima Gorana Trivana, sekretara za zaštitu životne sredine Beograda, za zelenu ekonomiju Srbije prioritetan je plan upravljanja otpadom. Takav plan je za Beograd pripremio tim vodećih domaćih stručnjaka, a realizacija poslova planirana je u formi javno privatnog partnerstva.
- Zainteresovanih ima i do sada smo razgovarali sa oko 40 kompanija. Direkcija za upravljanje otpadom u saradnji sa Gradskom čistoćom prilagodiće podzemne kontejnere a širom grada će uskoro biti postavljeni kontejneri u paru - jedan za komunalni i drugi za otpad koji može da bude recikliran. Uz to, u Beogradu će biti uređena i reciklažna dvorišta na koje će građani sami moći da odvoze svoj otpad - objasnio je.
U Evropi će, prema procenama, u narednih deset godina količina otpada biti uvećana pet puta, što je dovoljan dokaz značaja razvoja reciklaže, naveo je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine. Agencija, po njegovim rečima, upravo sprovodi projekat monitoringa kretanja otpada što će obezbediti znatno bolji uvid u ovaj proces.
- Naš cilj je da otpad postane resurs i da, zahvaljujući upravljanju otpadom, otvorimo nova radna mesta. Neophodne su nam nove tehnologije i nove investicije. Srbija ne sme da uvozi materijal za reciklažu - rekao je Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije ističući da je posao koji ne sme da čeka sklanjanje istorijskog otpada iz preduzeća u restrukturiranju i stečaju, kako bi se za njih zainteresovali investitori.
Zelena ekonomija je pokretač koji može da pomogne Srbiji da izađe iz krize. Planovi za vetroelektrane postoje, ima zainteresovanih investitora, deo novca je već uložen, ali kod nas nije izgrađena nijedna ovakva elektrana. Ovi projekti bi doneli nova zapošljavanja, naročito u toku izgradnje jer je reč o velikim infrastrukturnim projektima, rekla je Ana Brnabić, predsednica Srpskog udruženja za energiju vetra, podsećajući da bi uvoz struje zbog poplava bio manji da su u zemlji izgrađeni energetski objekti koji koriste vetar, biomasu ili sunce.
- Kada je reč o medicinskom otpadu, treba poboljšati zakonsku regulativu. Zakonom i pravilnikom moralo bi da se definiše upravljanje pojedinim vrstama farmaceutskog otpada. Uz to, neophodno je i pojačati inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, naveo je Igor Đurić iz kompanije Infarm.
Prema rečima Radmile Šerović, načelnice Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, treba zaštiti domaću reciklažnu industriju. Otpad koji može da bude recikliran ne treba da se izvozi već da se prerađuje kod nas.
Podsticaji za elektrovozila
Auto-industrija se, po rečima Milana Vukasovića, koordinatora Asocijacije uvoznika automobila i rezervnih delova, kreće u pravcu koji ide naruku ekologiji. Novi automobili gotovo u celosti mogu da budu reciklirani, a na tržištu mogu da se nađu i električna vozila. Međutim, kako je njihova cena prilično visoka, neophodni su podsticaji da bi ih ljudi i kupovali.
